Физиолошке промјене на плоду парадајза

Приликом производње парадајза, на отвореном, па и у затвореном простору, често се могу уочити физиолошки поремећаји током раста и развоја плода парадајза, који нису посљедица дејства патогених организама, који изазивају појаву  разних болести, већ су настали због промјена у физиолошким процесима саме биљке. Поремећаји су прилично честа појава, абиотске природе, а најчешће настају усљед температурног и водног стреса. Код парадајза и осталог плодовитог поврћа,  најчешћи физиолошки поремећај је трулеж врха плода. Осим трулежи врха плода, током узгоја парадајза појављује се и пуцање плодова, зелена крагна, сунчане пјеге, шупљикавост плода и поремећај у расту, тзв. мачије лице.

Трулеж врха плода је најчешћи физиолошки поремећај и представља велики проблем у производњи, јер је то трајно оштећење, усљед чега плодови немају тржишну вриједност. Симптоми вршне трулежи слични су симптомима напада проузроковача пламењаче, разлика је једино у томе што вршна трулеж креће искључиво са врха плода , док инфекција од пламењаче захвата и дио око петељке. Промјене настају због недостатка усвајања калцијума, као једног од важнијих биогених елемената. Калцијум је неопходан за правилан раст и развој коријена и надземног дијела биљке, те за развој и побољшање квалитета плодова. Индиректно, позитивним утицајем на метаболизам калијума, укључен је и у повећану отпорност парадајза на недостатак воде. У вријеме интензивног пораста плодова наступа критичан период за појаву трулежи врха плода. Већи број факторa, који ограничавају усвајање калцијума у критичном периоду, неопходно је да се отклоне. Да би се спријечила ова појава потребно је одржавање водног режима, ђубрење калцијумом и избјегавање претјеране бујности (контрола азота у земљишту). Прије свега, прије припреме земљишта за садњу парадајза, треба извршити хемијску анализу земљишта, у циљу утврђивања pH вриједности земљишта. Уколико се утврди да је земљиште кисело, обавезно треба обавити калцификацију земљишта, као једну од најчешћих мелиоративних мјера поправке земљишта, како би се створили сви неопходни услови за нормалан раст и развој биљке. Препорука је да се од фазе цвјетања до краја плодоношења користе кристалони за наглашених садржајем калијума, а свако друго наводњавање да се врши ђубрење калцијумом. Ђубрење треба да буде фолијарно јер  уколико би се користио систем фертиригације, калијум и калцијум се вежу у нерастворљиво једињење, због чега калцијум постаје неприступачан за биљке. Спољашњи фактор који доводи до појаве трулежи врха плода је прекомјерна влажност земљишта. У том случају долази до асфиксије коријена, усљед чега је смањен транспорт калцијума.

Пуцање плодова је још један физиолошки поремећај, који се појављује на плоду парадајза, због неравномјерног снадбјевања водом, и тако умањује његову вриједност. Постоје два типа пуцања плодова, а то су радијално и концентрично пуцање. Радијално пуцање је посљедица прекомјерног натапања послије изражено сушног периода. Концентрично пуцање је посљедица задржавања воде на плодовима и њиховог излагања директним сунчевим зрацима. Као мјера заштите препорука је да се користе отпорне сорте и да буде уједначана влажност.

Зелена крагна на плоду парадајза се јавља се код одређених сората усљед високе температуре, док код већине сората појава је везана за недовољно усвајање калијума,  првенствено код плодова изложених сунцу, у фази раста и сазријевања плодова.

Сунчане пјеге (бјеличасти дио плода) настају на плодовима који су стално изложени интензивном осунчавању (30-35°С), што спрјечава синтезу црвеног пигмента.

Шупљикавост плода парадајза је физиолошки поремећај који настаје као посљедица лоше освјетљености и екстремних температура, или због неодговарајућег коришћења хормонских средстава за оплодњу.

Деформација плодова, тзв. мачије лице је физиолошки промјена плода парадајза, који је потпуно деформисан и више нема тржишну вриједност. Ниске дневне температуре у фази цвјетања (15-18°С), као и ниске ноћне (10-15°С) су критичне за појаву ове деформације. Гајењем парадјза у заштићеном простору и контролом температуре у вријеме цвјетања, знатно се смањује могућност настанка деформисаних плодова. Такође, постоји разлика између сората према склоности ка овој појави, посебно оних који имају крупне плодове.