Период рентабилне производње грожђа у нашој земљи траје од 30 до 50 година у зависности од климатских и земљишних услова поднебља, биолошких особина гајених сорти али и од технологије гајења.
Када се број родних чокота у винограду смањи испод 50% услед слабљења родног и вегетативног потенцијала приступа се крчењу винограда, јер даље одржавање таквих засада нема економског оправдања.
При крчењу се најпре уклања наслон из винограда (коље, стубови и жице). Затим се сви надземни дијелови чокота (здрави и суви) одсјецају тестером или секиром до површине земљишта. У шпалирским засадима обим посла је велики, јер се троши доста рада и средстава за чупање стубова и њихово изношење ван парцела. Такође је велика количина дрвене масе која се ствара одсјецањем чокота која се могу искористити за огрев или у друге сврхе. Тек након овог се коријење вади из земљишта. Овај посао се обавља једнобразним тракторским плуговима који продиру дубоко у земљиште (40-50 cm) и ваде на површину све корјенове који се налазе до ове дубине. Овако извађени корјенови се износе ван парцеле гдје се спаљују или се користе за огрjев.
У пракси се не поклања потребна пажња квалитету крчења винограда. Обавља се само уклањање наслона и вишегодишњих дијелова стабла, док се плитким орањем оставља у земљишту већи дио корјеновог система. Пошто корјенов систем винове лозе у земљишту може да живи и по неколико година након одсјецања стабла то значи да ће његово разлагање трајати 4 до 6 година. На оваквим корјеновима развија се трулеж жила као и поједине штетне нематоде које се касније могу пренијети на новопосађене калемове и прпорке у новим виноградима. Зато је веома важно да се крчење винограда обави детаљно уз веома дубоко орање у једном до два наврата тзв. риголовање на дубини од 50-60 cm.
Након периода од 3 до 5 година гајења других биљака (ливадских, ратарских и повртарских) у коме се врши одмарање, односно поправка физичких и хемијских особина земљишта, почиње се са припремом земљишта за подизање нових винограда.
