Вино се привидно избистри обично након другог претакања када се таложењем вино ослобађа нестабилних састојака који изазивају мутноћу вина (микрофлоре вина, бјеланчевинастих материја слузи, колоида и танинских материја). Примјеном бистрила и прочишћавањем вина добијамо стабилно и бистро вино.
Бистрила се међусобно разликују поријеклом и начином дјеловања, а да бисмо га урадили правилно потребно је одабрати одговарајуће бистрило. Анализом у лабораторији одређујемо потребну количину бистрила, након тога правилно га припремимо према упутству (отопити или намакати), правилно га додамо у вино и правовремено одвојимо бистро вино од талога. Неки од бистрила који се користе у винарству су:
Желатин се користи у винарству за бистрење вина, а производ је добијен прерадом животињских костију, хрскавица и коже. Препарати желатина су у продаји у виду листића, ситних гранула или праха. За вина која бистримо одређује се количина желатина која је потребна за бистрење у грамима на 100 литара вина. За бијела вина додаје се 2-10g/hl, а за црна 5-20g/hl у зависности од врсте и јачине замућења. Поступак бистрења са желатином се врши тако што се одређена количина желатина, након лабораторијске анализе вина, у емајлираној посуди прелије хладном водом и остави 24 сата да би набубрила. Након 24 сата у други лонац узме се узорак од 5 литара вина и загрије на температури од 45°С. У тако загрејано вино улијемо набубрену количину желатина и полако мијешамо. Кад се отопи, отопина се расхлади и након тога се улије у цијелокупну количину вина које бистримо.
Бентонит се користи у винарству за пречишћавање шире и као бистрило за вино. То је руда која се састоји од више минерала. Добија се ископавањем површинске сирове руде, уситњавању и активацији као и мљевењу и сушењу. За бистрење вина употребљава се натријум и калцијум бентонит. У продаји за винарство налази се у виду праха или ситних гранула. Бентонит посједује врло велику способност упијања непожељних састојака које муте вино, бјеланчевина и нечистоћа, затим способност одстрањивања грешака, укуса и мириса као и мањих грешака у боји вина. Дугогодишње винарско искуство са примјеном бентонита који се користи за уклањање нечистоћа из вина показује да је најбоље употребити количину од 20-150g/hl. Количина бентонита се претходно одреди лабораторијском анализом.
Пентагел је активни дио бентонита произведен посебним поступком. У врло малим дозама дјелотворно одстрањује из вина термолабилне бјеланчевине и полифеноле који су узрок замућењу вина. За бистрење вина узима се од 10-12g/hl, а за бистрење шире од 20-30g/hl. Припрема се тако што се одређена количина пентагела (одређена лабораторијском анализом) раствори у десетострукој или петнаестострукој количини воде (1:10 или 1:15). Тако намочен пентагел стоји у води 3 до 4 дана да би набубрио. Набубрену желатинозну масу умијешамо у вино које се избистри за 3 до 5 дана, а резултат је бистро и стабилно вино.
Активни угаљ се у винарству користи за одстрањивање неповољног укуса и мириса, а може бити животињског или биљног поријекла и посједује велику адсорпцијску способност. Постоје двије врсте активног угља, једна за одстрањивање неповољног укуса и мириса (дезодоранс) и друга за одстрањивање боје (доколоранс). Лабораторијском анализом одређујемо количину активног угља за бистрење вина. Када се одреди потребна количина активног угља за бистрење вина, размутимо је у мањој количини вина, а затим је пренесемо у већу количину и вино добро измјешамо. Обично се вину додаје 20-80 g/hl активног угља, а у неким случајевима и више и оставља се 3 до 7 дана након чега се одлије од талога и сумпорише.
