За постизање квалитетне и интензивне производње потребно је, како на отвореном пољу, тако и у заштићеном простору, обезбједити одговарајуће микроклиматске производне услове. У љетним мјесецима, са повећањем температуре ваздуха долази до прегријавања пластеника, што резултира негативним појавама, те изложености биљке стресу. Да се не би јављао тај проблем важно је одржати температурну равнотежу. Jаки сунчеви зраци и високе температуре лако могу да униште сав уложен труд.

На биљке висока температура дјелује негативно: долази до поремећаја метаболизма биљке, успорава се фотосинтеза, мање је заметање цвјетова, слабије опрашивање, зелени плодови отпадају, долази до слабијег раста и деформације плодова. Све наведено се одражава на родност биљке.

Да би сачували биљке, неопходно је стално пратити температуру у пластеницима и вршити активности које ће је смањити. Оптимална температура током дана у пластеницима се креће између 18°С и 25°С за већину гајених култура. Вриједност оптималне температуре зависи од врсте, али и од развојне фазе кроз коју биљка пролази. Температура током ноћи треба да је нешто нижа, али не смије да се спушта испод 15°С. Ова вриједност је за већину гајених повртарских биљака доња граница при којој биљке не доживљавају стрес од ниских температура. Уколико је температура изнад 35°С она веома негативно дјелује на биљке и може да доведе до увенућа.

За ублажавање сунчевог зрачења и постизања оптималне температуре у пластеницима, препорука је да се користе мреже за засјењивање, због њихове једноставне примјене, доброг ефекта засјењивања, проласка ваздуха кроз мрежу, додатне заштите од вјетра и града. Зависно од културе коју желимо да заштитимо, мреже ће дати довољно сјенке, али и ваздуха, како би биљке могле несметано расти и развијати се. Засјењивањем се температура може спустити и за 12°С, док на температурама вишим од 35°С на лишћу и плодовима, ако су све вријеме на директном сунчевом свјетлу, настају ожеготине. Оне умањују квалитет плода, али и стварају услове за настанак болести и штеточине.

Мреже за засјењивање најчешће се производе од полиетилена високе густине, а захваљујући коришћењу УВ стабилизатора могу да се користе минимално двије сезоне. Мреже подсјећају на вреће које се користе за паковање пољопривредних производа (вреће за паковање кромпира). Густоћа ткања заштитних мрежа може бити различита и од тога зависи проценат засјењивања, који се креће од 10% до 90%. Могу бити различите боје, а најчешће су зелене, бијеле или црне, са различитим начином ткања.

           

Бијеле мреже редукују топлоту унутар пластеника због рефлектовања топлотних таласа, и повећавају удио дифузне свјетлости. Засјењена површина износи најчешће 20%, 40% или 50 %. Црне мреже производе се у широком распону засјењене површине, од 30% до 90%. Природно су отпорне на сунчеве УВ зраке, те се користе у областима са највећим интензитетом сунчевог зрачења. Зелене мреже праве засјену од 30% до 60%, и користе се најчешће у пластеницима за производњу расада, док црне и бијеле се користе за производњу поврћа.

Примјена мреже за засјењивање, има велики значај за гајене културе у пластеницима, које ће:

  • дуже и квалитетније цвјетати;
  • период плодоношења ће бити дужи;
  • ожеготине на плодовима и биљкама ће бити избјегнуте;
  • подстиче се грањање биљке;
  • смањиће се потрошња воде за заливање;
  • плодови ће задржати више витамина.

У циљу засјењивања пластеника врши се и премазивање фолије. Премазивање се најчешће врши кречом, који је разрјеђен и у који се могу додати разне материје које обезбјеђују боље пријањање креча за фолију и смањују испирање креча због кише. Може да се дода цемент, млијеко, уље. Предност премаза је у једноставности примјене, али постоји опасност од оштећења фолије, загађења пластеника због додавања разних боја и материја, те нестручне употребе.

Оставите одговор