Пластеничка производња краставца је једна од најисплативијих варијанти узгоја поврћа у пластеницима. Потребно је много рада , али се остварују добри приноси а самим тим контролисан је раст и развој биљке. Са минималном цијеном коштања килограма производа остварује се вишеструка зарада. Средње рана производња краставца ( март мјесец)  не захтјева посебну заштиту и нема потребе за савременим типом пластеника како би дала добре приносе.

Основна и додатна обрада

Прије саме основне обраде прво треба извршити основно ђубрење. Количине и формулације зависе првенствено од количина ђубрива у земљишту (резултати анализе земљишта) и планиране културе. За производњу краставца салатара препоручене количине су од 500 до 600 килограма по хектару НПК ђубрива формулације 1:2:3 или од 30 до 35 тона по хектару стајског ђубрива. Међутим, како је наведено ове количине најбоље је прилагодити претходно урађеној анализи земљишта и на основу планираних приноса у будућој сезони. Основа обрада се врши послије расипањa минералног или растурања стајског ђубрива и огледа се у заоравању ових материја. Ако се ради о тешким и непропусним земљиштима пожељно би било урадити подривање. Код додатне обраде прво се врши тањирање или пролазак сјетво – спремачем па затим фрезање. Фрезање се може обавити ручним или тракторским фрезама, првенствено у зависности од површина које имамо. Додатна обрада се завршава како постигнемо мрвичасту структуру земљишта величине фракција од 0,5 до 5 милиметара.

 

Припрема и садња

Послије завршене додатне обраде приступа се припреми за садњу.

Слика 1. Машина за ручно постављање малч фолије

Припрема обухвата двије фазе: прва фаза је припрема земљишта, а друга фаза је припрема расада. Код припреме земљишта прво се приступа равнању земљишта послије додатне обраде, ако је то потребно, па затим изради банкова. Њихова израда није обавезна међутим има низ предности тако да би је требало урадити. Основна предност је боља аерација земљишта и не долази до гушења коријена ако је  присутан вишак  воде посебно на тешким и збијеним земљиштима. Следећи корак је постављање система за наводњавање (кап по кап) и малч фолије. Малч фолија се може постављати ручно или уз помоћ машине конструисане специјално за ову намјену. Последње припреме се огледају у обиљежавању редног и међуредног простора и бушењу отвора. Бушење отвора се може вршити на два начина: са вађењем дијела земље или утискивањем земље. Већа продуктивност рада постиже се примјеном другог начина бушења отвора.

 

Слика 2. Обиљежавање редног растојања

Слика 3. Утискивање земље

 

 

 

 

 

 

Код припреме расада прво се приступа купљењу чаша (ако је пикирани расад) или купљењу саћа. Ради бољег укоријењавања саме биљке пожељно је расад потопити у раствор воде и ђубрива формулације 1:4:1 у количини од 1 до 2 килограма у 1000 литара воде.
Садња се обаваља ручно у већ припремљене отворе на малч фолији. Послије вађења расада из чаша или саћа, а прије садње у отворе пожељно је коријен биљке мало растрести и биљке садити на исту дубину. На већ постављеној малч фолији могуће је садити у један или два реда. Приликом садње у два реда међуредни размак износи од 35 до 40 цм а редни око 20 цм, док код садње једног реда редни размак износи од 15 до 18 цм (тако да добијемо на дужни метар од 5 до 7 биљака). Систем садње првенствено зависи од конструкције пластеника, јер ако желимо што гушћу садњу (интезивнији систем узгоја) морамо имати добро провјертавање простора, а то се постиже добрим бочним и чеоним отоворима. Вријеме садње за рану производњу, без додатног загријевања, почиње од половине марта мјесеца. Овај временски интервал зависи од стварних вањских температура ваздуха. Поређења ради, садња у пластенике са додатним загријавањем почиње крајем јануара.

Слика 4. Ниски тунели са лутрасилом

Да би се вријеме садње за рану производњу без додатног загријевања простора помјерило за десетак дана прије потребно је користити лутрасил којим се пресађени расад покрије. Температура испод лутрасила је за 3 до 5 степени Целзијусових виша у односу на температура у пластенику. Коришћење лутрасила је пожељно, небитно у ком временском периоду се садња изводи, због бржег и бољег напредовања биљке. Пошто се садња обавља у периоду нижих температура могуће ју је изводити током читавог дана.

 

Наводњавање и ђубрење

Прво наводњавање обавља се одмах послије садње тј. пресађивања расада. Норме и интервали наводњавања се повећавају са фазом развоја биљке. Највеће норме залијевања су у периоду пуног цвјетања и плодоношења.

У интезивној пољопривредној производњи неопходно је кориштење мјерних инструмената првенствено инструмената за мјерење влажности земљишта и електричне проводљивости раствора (тензиометри и ЕЦ метри). Кориштење ових инструмената било би пожељно у било којој производњи јер њиховом правилном и свакодневном употребом трошкови производње се смањују, а самим ти и цијена коштања производа. 

Системом наводњавања кап по кап врши се и прихрана биљака тзв. систем фертигације. Количина и формулација прихране зависи од фазе развоја биљке.
Прва фаза развоја је фаза прве двије седмице од пресађивања расада. У овој фази врши се прихрана једном седмично формулацијом 1:4:1 или 1:3:1 у количини од 25 кг/ха/недељно.
Друга фаза развоја је фаза од првих плодова до краја бербе. У овој фази развоја врши се прихрана формулацијом 2:1:4 или 2:2:4 у количини од 30 до 40 кг/ха/недељно.
Ако за вријеме интезивне бербе (берба свака 2 до 3 дана) немамо континуиран развој нових цвјетова и плодова потребно је извршити прихрану формулацијом 1:4:1 у горе наведеној количини. Исто тако ако желимо да постигнемо максималну родност за вријеме интезивне производње можемо промијенити формулацију у 1:1:4 у количини од 35 до 40 кг/ха/недељно. У овој фази прихрана и наводњавање се обављају свака два до три дана, односно послије сваког брања. Ради спречавања деформитета плодова (кривљења, непропорционалног раста итд.) сваких 10 – ак дана треба извршити ђубрење калцијумом или извршити фолијарну прухрану (прихрана преко листа).

 

Заштита и њега

Прва и основна заштита треба да се уради у фази производње расада бакарним препаратима. Ако ова заштита није урађена у тој фази, потребно је након пресађивања да се уради. Пошто се производња обавља у периоду краја зиме и почетка прољећа додатна заштита и није потребна, првенствено због нижих температура. Међутим оправданост примјене заштите јесте једино у случају кад штете прелазе економски праг штетности. Пестициди који се најчешће примјењују су: инсектициди (биљне ваши) и фунгициди (племењача).

Узгој од прве фазе до пуне родности

Код система узгоја постоје два начина: узгој на мрежи и шпалирни узгој. Узгој на мрежи захтјева већа почетна улагања за мрежу, жицу и потпору. Код овог узгоја производња се одвија на мрежи, без пинцирања заперака па самим тим ствара се већи број плодова који спорије напредују. Код повећаног броја плодова постоји могућност да плодови буду ситнији, а самим тим и укупна родност биљке буде смањена. Систем шпалирног узгоја је далеко бољи од узгоја на мрежу. Код шпалирног система врши се вођење биљке на једну родну грану уз пинцирање свих заперака. Овај узгој омогућава раније плодоношење, уједначене плодове и максималну родност биљке. Поред ових предности још олакшава брање, смањује количине прихране и заштите. За интезивирање производње требало бих све цвјетове и плодове одстранити до висине око 40 цм и у вријеме интезивног плодоношења и брања испод задњег плода одстранити сво лишће. Постоје и савременији начини узгоја гдје се краставац калеми на подлогу (најчешће тикву). Коријен тикве је активнији на нижој температури него краставаца и подноси већу ЕЦ вриједност раствора, тако да брже долази до плодоношења и остварује се већи принос по јединици површине.

 

Слика 5. Узгој у шпалирном ситему

Слика 6. Узгој у шпалирном систему

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Брање и паковање

Плодови се беру када имају одговарајућу тежину и облик. Брање се обавља ручно, а плодови се беру са плодном дршком. Најпогоднији период за брање јесте у јутарњим часовима. У фази интезивног плодоношења брање се обавља свака два до три дана и у овој фази мора се максимална пажња посветити да плодови не прерасту јер такви нису погодни за тржиште. Паковање плодова је најчешће у најлонске вреће тежине 10 килограма, међутим могу се паковати и у картонске или пластичне кутије. Дистрибуцију треба вршити одмах послије паковања да не би дошло до појаве губитака усљед исушивања плодова.

Слика 7. Паковање у вреће од 10 килограма