Прије примјене хемијских средстава за заштиту биља, односно прије предузимања хемијских мјера заштите, требало би извршити процјену опасности од штетних организама и прогнозу њихове појаве.
Прогноза се мора заснивати на праћењу климатских услова (температуре и влаге) за појаву болести, праћењу популације штетних организама као и праћењу фенофазе развоја одређене биљне врсте.
Пожељно је пратити и популацију корисних организама, односно природних непријатеља који нам омогућавају смањену употребу хемијских средстава за заштиту биља, или чак, у неким случајевима, и потпун изостанак истих.
Одлука о примјени хемијских мјера заштите доноси се на основу властите процјене или према препорукама савјетодавне службе, а њих би требало проводити тек када друге мјере интегралне заштите биља нису у потпуности смањиле опасност од штета које могу изазвати штетни организми.
Прије примјене средства за заштиту биља потребна је стручна процјена а потом и препорука за примјену: најефикаснијег, најекономичнијег и по животну средину најбезбједнијег средства.
Економичност производње хране, нажалост, још увијек захтијева употребу средстава за заштиту биља.
Кад се већ одлучимо за наведене мјере, предност треба дати средствима за заштиту биља:
- ужег спектра дјеловања,
- која нису опасна за корисне организме и
- која нису разврстана као опасна за животну средину
У циљу правилне примјене средестава за заштиту биља потребно је да корисник средства, а и сви други у ланцу примјене, буду обучени (едуковани) у тој мјери да њихова примјена буде: безбједна, ефикасна и рентабилна.
За правилну примјену средстава за заштиту биља неопходно је познавати и неколико појмова који се могу прочитати у упутству за примјену:
– фитотоксичност (пролазна или трајна оштећања на биљкама као последица неправилне
примјене средстава за заштиту биља, прије свега због превисоке дозе,
неправилне комбинације, третирања у вријеме недозвољене фенофазе за
примјену и др.)
– компатибилност (мијешање два или три средства за заштиту биља ради истовремене
примјене, без негативних последица за биљку)
– толеранца-МДК (највећа дозвољена количина остатка средства за заштиту биља на
различитим прехрамбеним производима)
– перзистентност (постојаност или продужено дјеловање средства за заштиту биља)
– резистентност (отпорност штетног организма на средство за заштиту биља)
– каренца (најкраћи период времена које мора проћи од последње примјене
средства за заштиту биља до бербе или жетве)
Ако произвођач поштује каренцу, у моменту бербе или жетве на производима неће бити више остатака него што је то допуштено толеранцом.
Проблем представљају различите законске регулативе у појединим државама које различито одређују каренцу и МДК. Свака држава доноси своје законске прописе којима се регулишу средства за заштиту биља која се могу примјењивати у тој држави, при чему у појединим државама често постоје и значајне разлике.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је донијело прописе који се односе на регистрацију, садржај декларације и упутство за примјену, стручно оспособљавање корисника средстава за заштиту биља и прописе о начелима добре пољопривредне праксе, интегралне заштите биља и дужностима корисника средстава за заштиту биља.
Да не би дошло до нежељених ефеката, сва хемијска средства за заштиту биља морају се примјењивати у складу са:
- рјешењем о регистрацији средства за заштиту биља,
- етикети на декларацији и упутством за примјену,
- са начелима добре пољопривредне праксе и интегралне заштите биља,
- са намјеном средства за заштиту биља и са циљем сузбијања штетних организама и
- на начин којим се не угрожава здравље њуди, животиња и уоппште животна средина.
Средства за заштиту биља треба користити на начин који је најприхватљивији с гледишта добре пољопривредне праксе, интегриране заштите биља и заштите околине.
Токсичност средстава за заштиту биља за корисне организме је, такође, врло битан појам који треба знати приликом примјене неког средства, како би се избјегло тровање корисних организама, прије свега пчела. Да би се избјегла токсичност неког средства за пчеле, третирање треба обавити навече, ноћу или рано ујутру, у зависности од врсте и намјене средства.
У складу са наведеним прописима, у вријеме цвијетања пољопривредних култура, професионални корисник мора обавијестити пчеларе, њихова удружења и органе локалне самоуправе надлежне за пољопривреду о предстојећој примјени контактних средства за заштиту биља, најмање 48 часова прије примјене истих, ради предузимања одговарајућих мјера заштите.
Средства за заштиту биља која су регистрована са ознаком за ризик за водену средину и водене организме, могу се примјењивати само на удаљености која није мања о једног километра од водене површине како би се искључила могућност њиховог директног доспијевања или премјештања путем вјетра и кише на водене површине.
Из искуства знамо да су ријетки произвођачи који поштују сва начело добре
пољопривредне праксе, а према важећим прописима за свако непоштовање начела могу бити санкционисани.
Несавјесно коришћење средстава за заштиту биља губитак је за све. Зато, опрезно с примјеном ових средстава – свима ће се исплатити!
Веома важно је, такође знати да корисници, приликом примјене средстава за
заштиту биља морају користити одговарајућу личну и посебну заштитну одјећу:
- комбинезон с капуљачом (од непропусног материјала),
- гумене рукавице и чизме,
- заштитну маску и
- сигурносне наочаре,
Поред наведеног треба поштовати и одредбе прописа који уређују сигурност и заштиту на раду.
Ако произвођач зна и поштује све наведено, приликом употребе средстава за заштиту биља, неће угрозити ни себе ни друге око себе.
Његове биљне врсте ће бити благовремено заштићене од штетних организама а производња успјешна и економски исплатива.
