Кромпир (Solanum tuberosum L.) је најзначајнија биљна врста из породице Solanaceae, рода Solanum. Због свог значаја у исхрани људи и домаћих животиња током цијеле године, као и у индустрији, заузима највеће површине од свих повртларских култура како у свијету тако и код нас.
Да бисмо остварили високе и стабилне приносе и добили квалитетан производ у процесу производње неопходно је испоштовати низ мјера, а то су:
- избор локалитета за садњу зависно од климатских и земљишних услова
- избор здравог садног материјала
- агротехничке мјере од плодореда до самог вађења кромпира.
Избор локације зависи првенствено од намјене производње кромпира. Производња сјеменског кромпира одвија се у продручјима са вишом надморском висином и у условима у којима неће доћи до појаве лисних ваши које су најзначајнији преносиоци вирусних болести. Производња раног кромпира могућа је у топлијим подручјима и у заштићеним просторима (стакленицима, пластеницима, високим и ниским тунелима). За производњу раног кромпира у нашим условима најчешће се врши настирање земљишта агротекстилом или перфорираним фолијама.
Избор здравог садног материјала је од највећег значаја за рентабилну производњу кромпира. Избор садног материјала мора се прилагодити агроеколошким услови гајења и начину узгоја, планираном приносу, дужини вегетације и отпорности на болести и штетене организме. Узгој отопорних сорти на најчешће и најзначаније болести као што су пламењача, алтернарија и др. је од кључних фактора у производњи кромпира. Поред отпорности на штетне организме при набавци садног материјала сваки пољопривредни произвођач треба да се информише о томе које сорте су адаптибилне на климатске услове у којима се планирају узгајати, одабир сорти са стабилним приносима, а такође и имати у виду отпорност према болестима кртола и других штетних организама приликом складиштења извађеног кромпира. Поштовањем ових мјера код избора садног материјала у значајној мјери смањује губитке, који у нашим условима знају бити јако високи.
Агротехничке мјере које се морају испоштовати у процесу производње кромпира су: плодоред, припрема земљишта за садњу, ђубрење, припрема садног материјала (наклијавање) и садња, заштита од болести и штетника, наводњавање.
Плодоред је значајна агротехничка мјера у производњи кромпира. Добро испланиран и организован плодоред утиче на одржавање плодности земљишта, биодиверзитета и превенцију појаве штетних организама. Најбољи предусјеви за кромпир су: легуминозе (луцерка, црвена дјетелина, дјетелинско-травне смјеше, грашак, боб), док су житарице нешто неповљнији предусјеви. На исто мјесто не треба се садити бар 3 године. Кромпир је добар предусјев за остале културе јер иза себе оставља земљиште чисто, рахло и без корова.
Примрема земљишта за садњу зависи од типа земљишта, усјева и климатских услова. За узгој кромпира најбоља су лака пјесковито-хумусна земљишта која су добро пропусна и растресита, ph реакције 5,5-6,5. Припрема се обавља у јесен заоравањем остатака претходног усјева на дубину до 30-35 цм, по могућности уз заоравање стајњака (25-35 т/ха). У рано прољеће када дозволе временски услови врши се затварање бразде с циљем уништавања изниклих корова и спрјечавања губитака влаге.
План ђубрења за све културе па и за кромпир спроводи се на основу претходних анализа земљишта и то бар једном у 5 година. Количине и врста ђубрива зависе од: планираног приноса, плодности земљишта, избора и најмене сорте и предусјева. За садњу кромпира, односно за принос од 35 т/ха раног кромпира без употребе стајњака потребно му је обезбједити:
100-140 кг/ха N; 110-150 кг/ха P₂O₅; 160-260 кг/ха K₂O.
За просјечан принос од 35 кг/ха касног кромпира треба му обезбједити:
140-200 кг/ха N; 110-150 кг/ха P₂O₅; 200-350 кг/ха K₂O.
Најбољи резултати постижу у комбинацији органско-минералним ђубривима, односно када се у јесен ђубри стајњаком који у себи садржи све макро (N,P,K) и микроелементе (Cu, Zn, Mn, и др.) у количини од 25-35 т/ха, а као допуна користи се минерално ђубриво. У том случају за принос од 30 т/ха потребно је обезбједити:
60-80 кг/ха N; 60-100 кг/ха P₂O₅; 120-160 кг/ха K₂O.
Потребне количине ђубрива додају се у основном ђубрењу, како би храњива биљкама била доступна у почетним фазама развоја, а биљке та храњива искористе у периоду између 50-80 дана од садње. За постизање већих приноса обавља се и фолијарна прихрана се заједно са заштитом.
Припрема садног материјала подразумјева наклијавње кртола у контролисаним условима како би се добиле јаке, чврсте и здраве клице. За процес наклијавања кромпира непходно је обезбједити одговарајући простор са добром вентилацијом, одговарајућом температуром, влажности и свјетлости, затим одговарајућу амбалажу (дрвене гајбице, сандучиће или перфориране ПВЦ вреће).
Са наклијавањем се почиње 30-40 дана прије садње, у почетку се тај процес одвија на свјетлости, које се касније смањује. Прве двије седмице температура треба да је око 15-18°С, затим се смањује до 15°С, а у последњој седмици након појаве клица од 1-1,5 цм температура треба да буде 8-10°С, релативна влажност креће се од 85-90%. У периоду док траје наклијавање потребно је бар два пута ротирати гајбе и редовно провјетравати просторију.
Клица пред садњу треба да је чврста, интензивне боје карактеристичне за сорту (зелена, љубичаста, роза), величине 2 – 2,5 цм.
Садња се обавља када дозволе временски услови, зависно од подручја на коме се узгаја. Код нас се касни кромпир најчешће сади од априла до маја, а за рану производњу крај фебруара почетак марта, зависно од временских услова уз обавезно покривање агротекстилом.
Сади се на дубину од 7-10 цм, са међуредним размаком од 60-70 цм и размаком у реду 20-35 цм.
Њега кромпира подразумјева: међуредну култивацију и огртање, заштиту од болести и штетника, фолијарну прихрану и наводњавање.
Међуредна култивација обавља се с циљем побољшања водно-ваздушних услова за биљке и уништавања корова у почетним фазама развоја, тј. након ницања. Огртање се обавља када су биљке висине 15-20 цм, како би се столонима и будућим кртолама обезбједило више простора за развој.
Наводњавањем кромпира постиже се висок принос и квалитет кромпира. Принос уз наводњавање може се повећати и до 40%, нарочито у сушним условима и подручјима. Са наводњавањем се мора започети од фазе заметања кртола до краја вегетације, односно до његове физиолошке зрелости, нарочито у сушним условима. Најкритичнији период за водом је у фази цвјетања и наливања кртола и тада се не смије занемарити. Код постављања система за наводњавање мора се узети у обзир који систем наводњавања поставити – наводњавање распрскивачима или капо кап. Наводњавањем распрскивачима кваси се и земљиште и биљка те постоји већа могућност развоја и ширења биљних патогена, нарочито пламењаче. У том случају мора се обавити превентивна заштита регистрованим фунгицидима за ту намјену. Рационалнији облик наводњавања је кап по кап, надземни дио остаје сув и самим тим је мања могућност присуства болести, мања је ерозија тла и испирање храњива, а постоји и могућност исхране водорастворљивим ђубривима.
Заштита од болести и штетника врши се у току цијеле вегетације, почев од механичких, биолошких и хемијских мјера, а све у циљу очувања биљака од напада болести и штетних инскета, а нарочито ако се остваре повољни климатски услови за развој болести. За заштиту употребљавати регистрована средства, водити рачуна о избору пестицида, дози и каренци.
Уз поштовање свих ових мјера почев од избора садног материјала до самог вађења кромпира постиже се већа продуктивност производње, квалитет и принос кромпира.
