Тренутно стање усјева соје (Glycine max (L.) Merr) и примјена мјера његе

Соја (Glycine max (L.) Merr) је једна од најважнијих ратарских биљака и данас неизоставна биљна врста у плодореду са вишеструком користи. Зависно од рока сјетве, тренутно је у фенофази прве тролиске, уколико је сјетва обављена крајем априла – почетком маја, до фазе треће тролиске, ако је сијана половином априла (BBCH 11 – 13).

Са сјетвом соје се обавља први хербицидни третман чији ефекат траје обично мјесец дана, зависно од временских прилика. У кишним условима се хербицид једним дијелом испере и унесе у дубље слојеве земљишта, због чега се боље активира и има дуже дејство. У овој години, као последица сушних услова, тај ефекат је изостао те су са растом соје расли и корови.

Корективни третман хербицидима је, код већине пољопривредних произвођача, примјењен у фази првих правих листова. Иначе, увијек је препорука да се први корективни третман хербицидима изводи у било којој развојној фази соје када се појављују први котиледони листићи корова. Ово је и најосјетљивија развојна фаза коровских биљака. Третман се обавља у концентрацији од 50 % од препоручене дозе хербицида, како би се зауставио почетни пораст корова.

Други корективни третман треба примјенити 15 дана након првог, пратећи да корови не пређу почетну фазу раста.

Као предстојеће мјере, препорука је и да се у другој половини јуна мјесеца обави међуредна култивација. У принципу, неопходно ју је обавити 10 до 15 дана након друге корективне примјене хербицида. Поред аерације земљишта, међуредна култивација је увијек допуна хемијској заштити соје од корова. Пред затварање редова је вријеме за другу међуредну култивацију усјева соје.

На терену у тренутним развојним фазама соје није забиљежен значајнији напад болести нити су економски прагови штетности пређени у случају појаве штетника. Забиљежена је мања појава бухача, али без значајних штета.