Ову годину у Републици Српској карактерише стабилан принос соје који се у просјеку креће од 2,5 до 2,7 t/ha. Први период вегетације током ове године, карактерисао је изразито кишан период. На оцједитим земљиштима, уколико је сјетва обављена у планираном агротехничком року, до 15. априла, соја се могла лијепо развијати. Међутим, на глиновитим земљиштима услед засићености водом, произвођачи су имали проблем са уласком у њиву. На таквим земљиштима, због касне сјетве, сијане су најраније сорте. Најчешће су се јављали проблеми код заостајања усјева у порасту, недостатка ваздуха, а мјере његе нису могле бити проведене у одговарајућем року.
Соја је била обезбјеђена водом до августа мјесеца, до периода формирања махуна и почетка налијевања зрна. Имајући у виду и позитивне и негативне ефекте обилних падавина, за ову годину се може рећи да је принос соје задовољавајући.
Жетва је обављена у планираном агротехничком року и са одговарајућом влагом усјева (13 – 14 %). Оно што је запажено је да нема великог процента махуна са изразито штурим зрнима. Разлог томе је управо већи број кишних дана крајем јуна и почетком јула мјесеца без екстремних температура које би могле довести до опадања цвјетова. Повољнија година и са становишта температура је разлог вишег приноса. Због дуготрајног кишног раздобља, на неким локалитетима је дошло до развоја пламењаче (Peronospora manshurica), али без већих штета.
