Живински стајњак
Подјела стајњака се може извршити према врстама домаћих животиња од којих се добија, па тако имамо: говеђи, овчији, коњски, свињски и живински. Сваки од ових врста разликује се, како по садржају хранљивих материја, тако и по свом дејству. Овчији и коњски стајњак су специфични по томе што се релативно брзо разлажу и јако загријавају јер садрже велику количину органских материја. За разлику од њих, говеђи и свињски стајњак се спорије разлажу и дају мање топлоте, управо зато јер садрже мању количину органских материја, као и доста воде.
Овчји стајњак
Овчији и коњски стајњак су погоднији за ђубрење тешких, хладних и влажних земљишта. Коњски стајњак је веома погодан за припремање топлих леја. Просјечан хемијски састав коњског стајњака износи: 25% осрганских материја, 0,6% азота, 0,3% фосфора и 0,5% калцијума, док нешто већи садржај органских материја има овчији стајњак.
Говеђи и свињски стајњак су погоднији за лакша, растреситија и топлија земљишта, јер се спорије разлажу али им је зато дејство дуже. Они садрже нешто више биљних хранива од овчијег и коњског. Код нас се највише користи говеђи стајњак, а његов посјечни хемијски састав износи: 20% органских материја, 0,45% азота, 0,25% фосфора, а калијума и калцијума по 0,40%.
Живински стајњак (живинак) је најјачи и карактерише га брзо и јако дејство, па се уопотребљава за најинтензивније усјеве. Просјечан хемиујски састав живинског стајњака је: око 26% органских материја, 1,6% азота, 1,45% фосфора, 0,8% калијума и 2,5% калцијума. Кокошији, а нарочито голубији (птичји) стајњак имају најјаче дејство у поређењу са другим врстама стајњака .
Кокошји стајњак
