Узгој магараца и производња магарећег млијека све присутнија

Данашњи магарац удомаћен је прије 8.000 година, води поријекло из Африке, а ширење на Европски континент ишло је преко медитеранских земаља. Радну способност, ове животиње, његову скромност у погледу хране и воде посебно су цијенили пољопоривредници, трговци и путници. Првобитно је кориштено магареће месо и кожа, а касније се развила радна улога магарца. Развој механизације у пољопривреди довео је до тога да је улога магараца у свакодневном животу и раду човјека великим дијелом потиснута. Крајем двадесетог вијека магарац се ријетко сретао, могао се видјети једино у стадима номада или као туристичка атракција. Задњих година ова неправедно запостављена животиња поново проналази своје мјесто. У данашњем времену, гледајући потребе човјека, постоји више начина због којих  узгој магараца може бити од користи. Тако данас постоје фарме које су развиле своју производњу у правцу производње магарећег млијека, пружања услуга агро-туризма, хипотерапије – дружење дјеце са магрцима ради боље социјализације и зближавање с природом. А све значајнији су и козметички производи направљени на бази магарећег млијека.

-За магарећим млијеком задњих  година влада све већа заинтересованост. Посебно је овај производ био тражен у периоду пандемије COVID 19.  Данас се магарице све чешће гаје због млијека, које се  користи као дадатак исхрани за превенцију и у лијечењу неких болести.  Магарица даје мале количине млијека. Максимум је 5 децилитара дневно у пику лактације. На количину млијека утичу бројни парагенетски фактори: исхрана, смјештај, начин муже, стадиј лактације, а у доброј мјери и број  дневних мужа.  Због свега овога за једну литру млијека на нашим подручјима треба издвојити од 80 до 100КМ.

Сви који су имали прилику пробати магареће млијеко могли су осјетити слаткасти укус. Разлог повишене слаткоће крије се у већем садржају лактозе у магарећем млијеку ( Таблица 1). Млијеко магарице у односу на свима добро познато кравље млијеко је прозирније чему је узрок  мањи садржај млијечне масти ( таблица 1). Како већина аутора истиче магареће млијеко је по саставу најсличније мајчином млијеку, садржи и до 60 пута више витамина C у односу на кравље млијеко, те витамине А, D, Е, високе количине магнезија, калција, фосфора, калија, цинка. Због повољног садржаја имунoглобулина у укупним протеинима има антибактериjска и антивирусна својства те спречава разне упалне процесе, препоручује се код прехлада, алергија, бронхитиса, дерматолошких обољења.  Посебна благодeт је та да јача имунитет  код  дјеце и одраслих. Своју примјену магареће млијеко пронашло је и у козметици, па тако се употеребљава за прављење разних масти, крема, лосиона и љековитих купки. Легенда каже да га је користила Египаска краљица Клеопатра и да је за њену митску љепоту одговорна  управо купка од магарећег млијека и меда.

У погледу смјештаја и исхране ове животиње су веома скормне. Објекти су углавном отвореног или полуотвореног типа који магарцима треба да обезбједе сигуран заклон од временских непогода, киша или високих темепратура. Захваљујући својој скромности и прилагодљивости, магарци су најчешће живијели од хране коју су сами проналазили. Посебно тежак период по питању исхране била је зима, али са доласком прољећа и бујањем вегетације и магарци су се враћали у кондицију. Данас  у фармском узгоју магараца, када ову животињу користимо за производњу млијека или друге сврхе, узгајивачи се труде обезбиједити довољне количине квалитетне хране у складу са добрим пољопривредним праксама и Законом о добробити животиња. Основа оброка је паша и сијено, а житарице се додају по потреби. Оно што је карактеристично за исхрану магараца јесте да су им мрква, јабуке и генерално воће посластица коју радо конзумирају.

Магараци су скромне, издржљиве и дуговјечне животиње. Младе магарице и магарци полно сазрјевају у доби од 12 до 18 мјесеци. Магарице се припуштају са 2 до 3 године, најчешће у прољеће, док се магарци могу почети раније користити у репродукцији  али у почетку с мањим интезитетом. Гравидност магарице траје 375 дана са одступањем од +/- 25 дана.

Задњих година, због све веће потражње магарећег млијека, издвајају се фарме које се баве фармским узгојем магараца.

На регији Добој већ се издвајају фарме које производе магареће млијеко за тржиште. Три су значајнија произвођача: Мотичић и Стокић-Теслић и „Агро Ника фарм“ – Модрича. Производ са ових фарми може се наћи на њиховим фармама а и присутни су и на локалним сајмовима и изложбама.

Водећи је „Агро Ника фарм“ која се налази  у Јоховој Бари у Модричи. Фарма је настала 2014. године у склопу породичног пољопривредног газдинства „Јуришић“. На имању од 25 хектара налази се око 140 магараца и 100 коза расе Алпина.  У понуди имају магареће млијеко, сир као и могућност организовања Клеопатрине купке. Власник фарме истиче да у протеклих неколико година влада све већа заинтересованост купаца за магарећим млијеком. Млијеко пакују у бочице од 100мл, што је препоручена дневна доза, и продаје се као свјеже или замрзнуто. Продаја је организована на фарми и по ријечима власника ту се све количине и продају.Фармер истиче да је ово профитабилан посао.

С обзиром на чињеницу да је магареће млијеко релативно нов производ, тражен на нашем тржиту а недовољно испитан у смислу хранидбених, љековитих и других особина било би добро да се научно-стручне институције више укључе у праћење ове производње.