У последњих неколико година климатске промјене значајно утичу на биљну производњу, зиме су благе, често и без значајног сњежног покривача, а љета су праћена сушом и високом температуром. Тако да се и овог љета суочавамо са бројним проблемима у биљној производњи.
На кукуруз као једну од најзаступљенијих ратарских култура, која је отпорна на високе температуре овогодишња суша и високе температуре ће оставити велике последице по принос. У зависности од квалитета земљишта, хибрида, времена сјетве, примјењене агротехнике и наводњавања стање кукруруза је шаролико. На шљунковитим земљиштима која не задржавају влагу усјеви су најугроженији, за разлику од усјева на тежем и глиновитом земљишту и гдје није извршено редуковано ђубрење.
Иако је оторан на високе температуре, температуре изнад 35 °С и ниска релативна влажност ваздуха у вријеме цвјетања и оплодње ошетећују поленова зрна, што смањује оплодњу, па тако и сам принос. Оптимална температура у фази формирања, налијевања зрна и сазријевања су од 22-23 °С, а на подручју Лијевче поља темепературе су биле изнад вишегодишњег просјека, те су у јулу достизале и до 40 °С.
Поред високе темпертуре у најкритичнијим фазама развоја кукуруза имамо и недостатак падавина. Кукурузу је у току вегетационог периода од априла до септембра потребно од 500-600 литара падавина, а у зависно од локалитета у периоду од априла до краја јула на подручју Лијевча поља било је у просјеку око 250 литара падавина.
Последице неповољних услова развоја су неразвијени клипови, недостатак оплодње и наливености зрна, а у овако изразито сушним условима већа је и могућност појаве гљивичних обољења зрна. Поједини произвођачи знајући да зрно садржи највише храњивих материја и што удио зрна треба да буде преко 40 % за квалитетну силажу ипак врше силирање кукуруза како би бар искористили зелену масу за спремање силаже.
Пољопривредни произвођачи који су примјенили пуну агротехнику и који посједују системе за наводњавање могу очекивати нешто већи принос за разлику од кукуруза који се не наводњава.
