Резидба је најзначајнија ампелотехничка мјера која доприноси успостављању повољног односа између растења и развића појединих органа винове лозе. Под резидбом винове лозе се подразумевају све радње при којима се поједини органи дјелимично или потпуно уклањају са чокота. Резидбом се постижу многи циљеви као што су:

  • успостављање оптималног односа између висине приноса и квалитета грожђа
  • да се чокоту одржи и одреди облик који омогућава лако обављање свих радњи око обраде земљишта, његовања чокота, сузбијања болести и штеточина и бербе грожђа
  • да се успостави најповољнији однос између броја ластара и лисне површине на једној страни и броја цвасти односно гроздова на другој страни, а све у циљу добијања високих и квалитетних приноса
  • да се постигне распоред ластара на чокоту и распоред међу чокотима који доприносе остваривању задовољавајућег плодоношења и доброг сазревања грожђа
  • да се при везивању орезаних зрелих ластара они заштите од ломљења а њихова улога у остваривању приноса грожђа повећа
  • да се поступком дјелимичне или потпуне регенерације стабла успори старење и продужи период рентабилног искоришћавања чокота

Основна резидба се обавља у периоду мировања винове лозе, од опадања лишћа у јесен претходне године до бубрења окаца у прољеће наредне године. Вријеме резидбе зависи од климатских услова у појединим виноградарским подручијима.

У виногорјима Републике Српске резидба се обавља у јесен, у току зиме и у прољеће. Јесења резидба обично почиње у другој половини новембра и примјењује се у засадима великих површина под виноградима. У случају повољних временских услова резидба се обавља и током зиме како би се завршила до краја марта прије бубрења окаца. У мањим виноградима уобичајено је да резидба почиње средином фебруара, на дан Светог Трифуна (14. фебруара) заштитника виноградара и винара. До средине фебруара се у нашим виногорјима јављају јаки зимски мразеви, а након тога наступа топлије вријеме повољно за обављање резидбе. Основни период за обављање резидбе у нашим условима је март и почетак априла што укупно износи 30-40 дана.

Једногодишњи зрели ластари се орезују на род јер се на њима налазе зимска окца у чијим пупољцима се налазе зачеци цвасти. Остављени дио ластара после резидбе може бити кондир (1-5 окаца) или лук (6-16 окаца), односно при основној резидби на зрело се известан број ластара прекраћује до основе, а поједини ластари се прекраћују на извесној удаљености од основе. Избор дужине родних елемената није произвољан већ зависи од биолошких особина гајених сорти, родности окаца дуж ластара, узгојног облика и броја родних окаца које треба оставити на чокотима.

Разликујемо три основна начина резидбе: кратку, дугу и мјешовиту резидбу. Кратка резидба се примењује код сорти код којих су прва окца при основи ластара веома родна. При дугој резидби остављају се само лукови на сортама које се гаје у топлијим крајевима на узгојиним облицима високог стабла. Мјешовита резидба примењује се код сорти код којих су окца при основи ластара слабије родности. Због тога се на истом чокоту остављају кондири и лукови како би се искористила најроднија окца на средини ластара за доношење рода.

Правилна примена резидбе могућа је само када се резидба обавља ручно. Резидба винове лозе се изводи пресецањем ластара. Пресецање ластара се врши помоћу разних типова маказа (мале и велике маказе, пнеуматске на батеријски и компресорски погон као и разноврсним машинама за извођење резидбе на зрело). Пресецање ластара се врши на удаљености од око 1 цм изнад вршног окца које се оставља на кондирима и луковима. Пресек треба да има благу косину супротно од окца како би се сокови који се издвајају из ластара при сузењу сливали супротно од окца низ кондире односно лукове.

Оставите одговор