Бо­ра­ни­ја је повртна кул­ту­ра ко­ја по­ста­је све ин­те­ре­сант­ни­ја за га­је­ње у заштиће­ном про­сто­ру, и све је већи број произвођача који се одлучује за њен узгој. По по­рије­клу, то је биљ­ка то­плих кра­је­ва, та­ко да за успје­шан раст и раз­вој има по­ве­ћа­не зах­тје­ве за то­пло­том. Боранија се гаји због укусних махуна (младог плода) жуте, зелене боје, љубичастих или мозаично обојених. Богата је калцијумом, фосфором и гвожђем, а нешто мање има мангана, магнезијума, никла и кобалта. Због кратке вегетације, до 80 дана, погодна је за гајење у заштићеном простору као рана у прољеће (доспјева април-мај) или јесења (доспјева у октобру). Најчешће се гаје високе сорте са дужим махунама (око 20 cm) и ширине 1,5-2 cm,  жуте или зелене боје.

Боранија је топлољубива врста, и оптимална температура за вегетативни раст је око 22°С, а за образовање махуна и до 25°С. То­ком ра­ста и раз­воја при тем­пе­ра­ту­ра­ма ви­шим од 35°C и ни­жим од 6°С  бо­ра­ни­ја од­ба­цу­је цвје­то­ве и пло­до­но­ше­ње је сла­би­је. Такође за свој развој тражи и довољно влаге, те релативна влажност ваздуха у току цијеле производње треба да буде око 60 %. Уколико дође до појаве суше, приноси су мањи са слабијим квалитетом махуна.

Из­бор сор­те се мо­же при­ла­го­ди­ти ду­жи­ни ве­ге­та­ци­је, у за­ви­сно­сти од по­тре­бе тр­жи­шта. Ду­жи­на ве­ге­та­ци­је, у за­ви­сно­сти од сор­те, из­но­си од 45 до 70 да­на. Бо­ра­ни­ја, за раз­ли­ку од дру­гих ма­ху­нар­ки, има ве­ће зах­тје­ве у по­гле­ду плодно­сти зе­мљи­шта. За прољећну сјетву, основну обраду земљишта треба урадити у јесен, на дубини од око 30 cm и оставити у браздама да презими. На прољеће, непосредно прије сјетве, треба извршити предсјетвену припрему земљишта. Препорука је да се ђубрење обави на основу хемијске анализе земљишта. Због кратке вегетације, потребну количину ђубрива треба унијети предсјетвено, уз једно до два прихрањивања у току вегетације. Уз примјену одговарајућег микробиолошког ђубрива за инокулацију сјемена, примјењује се ђубрење са око 100-200 kg
/ha NPK и по половина пред сјетву и у фази пупољака. Прво фолијарно прихрањивање треба обавити у фази максималног пораста биљке, док друго у фази образовања плодова.

Сјетва бораније је углавном директна, али у условима пластеничке производње могућа је производња из расада, која је значајнија за рану прољећну производњу. Високе сорте се сију у кућице 80х60 cm, и у сваку кућицу се ставља 5-6 сјеменки. Ниске сорте се сију на мање растојање 40-60 cm, и размак у реду 4-8 cm. Потребна количина сјемена се креће око 100-250 kg/ha.

За постизање добрих приноса, у зависности од типа земљишта, наводњавање је потребно обављати сваких седам до десет дана. Уколико се боранија гаји као пострни усјев, да би се обезбједило уједначено ницање, наводњавање је обавезна мјера. У фази цвјетања недостатак влаге може негативно да се одрази на принос. По­себ­ну па­жњу тре­ба по­све­ти­ти за­шти­ти од ко­ро­ва, с обзиром на осјетљивост саме културе. При­ли­ком за­шти­те од бо­ле­сти и штеточина тре­ба во­ди­ти ра­чу­на о ка­рен­ци пре­па­ра­та, има­ју­ћи у ви­ду да се бо­ра­ни­ја бере сук­це­сив­но.

Вријеме производње бораније зависи од циља и квалитета објекта. Боранија може да се гаји као претходна култура, накнадна (прољеће и јесен) или као главна култура. Најчешће се, због кратке вегетације, гаји као претходна култура, прије парадајза и краставца. За рану производњу бораније потребно је имати објекат са гријањем. Сјетва се обавља у контејнере, почетком фебруара, док је садња за око 20 дана, крајем фебруара или почетком марта. Убирање махуна започиње у априлу, и траје до половине маја. Боранија може да се сади и до 15 маја, чија берба започиње крајем јуна и траје док краја јула, када започиње припрема земљишта за јесењу производњу. Садња се обавља у августу, а берба почиње крајем септембра и октобра.

Бораније се узгаја уз канап, који је везан за конструкцију објекта, обмотавањем стабла. Послије убирања првих плодова, потребно је уклонити доње листове, како би биљка имала довољно ваздуха. Уз редовно наводњавање, берба бораније у заштићеном простору започиње за око 50 дана послије ницања. Боранија неуједначено сазријева, од нижих ка вишим махунама, те се берба  обавља сукцесивно. У почетку берба је свака два до четири дана, а укупно се може остварити 10-22 бербе. Бер­ба треба да буде ре­дов­на, ка­ко би се до­би­ла ква­ли­тет­на ма­ху­на и омо­гу­ћи­ло да­ље цвје­та­ње и за­ме­та­ње но­вих плодова. Принос се креће око 4-12 t/ha.