Август је мjесец када почиње припрема пчелињих друштва за наредну пчеларску сезону. Овај период је без већих падавина и углавном је безпашни период, зато сваки пчелар треба обратити пажњу на предстојеће обавезе у пчелињаку јер и мали пропуст у овом период се касније тешко надокнађује.
Због тога је неопходно да пчелар у августу одради сљ
едеће радове:
- Изврши детаљан преглед пчелињих друштва;
- Санира слаба друштва и мијења старе матице лошијег квалитета;
- Сузбија паразите пчела и легла;
- Слабија друштва прихрани, штити пчеле од оса, стршљена, мољаца;
- Побољша вентилацију у кошници као и обезбједи „шарени хлад“ и тако штити пчеле од високе температуре;
Први посао на пчелињаку у августу је обављање детаљног прегледа свих пчелињих заједница ради утврђивања њиховог здравственог стања, квалитета матице на основу легла и утврђивања количине хране (меда и полена).
Ако су ти параметри задовољени онда су нам заједнице јаке. Код прегледа требало би рамове из централног дијела, из којих нису изашле двије-три генерације легла премјестити на бочне стране, јер у нове рамове теже, матица полаже јајашца, а и хладнији су за зимовање, а рамове са пергом и медом приближимо централном делу.
Када се наиђе на заједницу са лошом матицом иста се мијења, или се спаја са неким од нуклеуса који у себи имају младу матицу и то преко новинског папира. Матица у августу и септембру положи укупно 15.000-20.000 јаја, из којих ће се извести исто толико пчела, а тај број пчела довољан да друштво презими.
Спајање слабих друштава, односно друштава са недовољним бројем пчела радилица, такође је једна од битних радњи коју бисмо требали да извршимо у овом месецу.
Један од најбитнијих радова је сузбијање паразита пчела и легла где предњачи крпељ односно вароа. Вароа је инвазиона паразитска болест ларви, лутки и одраслих пчела коју проузрокује (крпељ) вароа. То је велики крпељ видљив голим оком, тијело је прекривено овалним веома тврдим хитином. Женка је смеђе – црвенкасте до кестенасте боје, дуга 1.0 – 1.7 mm, а широка 1.5 -1.9 mm. Цијело тијело је овално, спљоштено и назубљено, покривено веома ситним длачицама. На ларвама и луткама пчела лако се уочава крпељ. Имају веома добро развијен усни апарат и служи за разбијање пчелињег хитина између чланака и за сисање пчелиње крви (хемолимфе). Мужјаци крпеља имају слабо развијен усни апарат и не могу сисати крв из пчеле, а и кратко живе. Са почетком прољећног развоја првог легла, започиње и развој варое. Женка варое полаже јаја поред пчелиње ларве у ћелију где после 2 дана из јаја излазе ларве које потом прелазе у лутке и на крају, у одраслог паразита. Цијели циклус развоја одиграва се у поклопљеном леглу и то, уколико га има, радије трутовском јер их оно привлачи већом количином јувенилног хормона. У поклопљеном леглу вароа и полно сазрева, пари се, после чега мужјаци угињавају, а женке се хране крвљу лутке и младе пчеле. Када млада пчела напусти ћелију и женке паразита изађу са њом у једну ћелију саћа може да положи до пет јаја. Развој крпеља је три пута бржи од развоја ларве пчеле, укупан развој крпеља женке траје 8-9 дана, а мужјака 6-7 дана.
Август па и друга половина јула су мјесеци у којима се спроводе опште мјере борбе против варое. Познато је да женке варое полажу јаја првенствено у трутовске ћелије. Почетком августа скоро да и нема трутовског легла и крпељ прелази на легла радилице. У августу матица смањи полагање јаја, а крпељ наставља развој, па је нужно наставити са њеним сузбијањем. Уколико се заштита од варое не обави благовремено, велики је ризик за пчелиње друштво. У присуству великог броја ових крпеља, пчеле губе одбрамбени имунитет и хигијенско понашање, тако да разни микроорганизми могу изазвати тешка обољења као што су америчка куга, ноземоза и др. Свако јаје које матица положи после 1. августа, биће зимска пчела. У то легло вароа више не сме да улази. Заштиту од варое треба почети последњих дана јула, интензивирати у августу, да би се завршила до 10 – 15. септембра. Третирање пчелињих заједница после 15. септембра, нарочито ако нису примењиване од јула до септембра, дају слабије резултате.
За сузбијање варое примењују се различите методе:
- Биолошке методе;
- Хемијске методе-примена хемијских средстава (акарацидима).
Биолошки метод представља постављање оквира грађевњака којим се уклања око 50% па и више овог паразита. Треба га користити у току читаве сезоне, све док у кошници постоји трутовско легло. То је оквир са младим непоклопљеним леглом који се поставља у пчелињу заједницу и у који варое полажу јаја. Када је легло поклопљено, оквир се вади и восак претапа. За 5 до 6 дана се може поновити поступак.
Хемијски метод у третирању варое представља употребу препарата који после паљења диме и који су у одређеним концентрацијама отровни за вароу, а неће нашкодити пчелама. Постоји велики број акарицида за сузбијање варое који као активну супстанцу садрже мрављу киселину, амитраз, тимол итд. Постоје и регистровани лијекови (антиакарациди) који се у производе у облику штапића натопљени лијеком који се ставља у плодиште у периоду 1-15 августа и који се након 20-25 дана вади из кошнице.
Најбољи успјех се постиже ако се комбинују ове двије методе.
Постоје и други облици лекова и то димни, контактни, распрскавајући и др. Веома је битно да се придржавамо упустава о коришћењу лијекова. Борба против варое веома је важна на ширем простору јер се паразит варое брзо шири и на пчелиња друштва у којима се вароа сузбијала, уколико у близини има заражена друштва или је заједничка паша.
Пошто је у августу слаб унос нектара, или га уопште нема, пчелари морају спремити пчелиња друштва са мање меда. Период од 15. августа до 15. септембра је вријеме када треба урадити прихрањивање пчелињих друштава и извођење што већег броја младих пчела, јер је то практично најважнији посао на пчелињаку у овом периоду.
Прихрану можемо вршити на два начина:
- стављањем пуних рамова меда у збијег,
- прихраном шећерним сирупом.
Прихрана медом је боља за пчелу, али ако нема меда прихрана се може вршити и шећерним сирупом.
Само здрава и јака пчелиња друштва са око 15.000 до 20.000 пчела могу успјешно да презиме и дочекају прву пчелињу пашу. Нуклеуси могу да презиме минимално са 5000 јединки. Прихрањивање треба вршити све док се не обезбиједи довољна количина резервне хране.
