Kрајем децембра отпочела је сезона јагњења. Ово је најзахтјевнији, али и најкритичнији период током године у овчарској производњи. Од начина како се овца припреми за улазак у зиму, услова јагњења и каснијег узгоја јагањади, зависи у којој мјери ће уложено вријеме, труд и новац бити враћен одгајивачу у виду профита. Иако овдашњи одгајивачи оваца имају традиционално велико искуство, корисно је указати на најважније аспекте ове фазе овчарске производње.
Микроклиматски услови у објекту за јагњење, поступак са овцама за вријеме јагњења и прихватање новорођеног јагњета изузетно су важни за успјех у овчарству. Иако се могу јагњити током цијеле године, у нашим условима још увијек доминира јагњење оваца током зиме. Зато треба припремити и објекат и само грло за чин јагњења.
Овца носи просјечно 150 дана, с варијацијама од 146 до 156 дана. Вањски, видљиви знакови гравидности уочавају се у четвртом мјесецу. Овцама расте трбух и поприма овални облик. Мјесец до мјесец и по прије јагњења овци почиње расти виме, каже се да је почело налијевати.
Поготово је то видљиво три седмице прије јагњења. Знакови скорог јагњења видљиви су 3 до 5 дана прије јагњења. Тада овцу треба одвојити у бокс за јагњење, који је претходно припремљен. Бокс мора бити дезинфекован, а слама сува и чиста. Овца отежано хода, нарочито оне овце које носе два или више плодова. Треба јој ошишати вуну на репу и око стиднице те на предњем дијелу задњих ногу и по трбуху испред вимена да би јагње несметано могло наћи сису. У овом раздобљу овца чешће лијеже, ако је на пашњаку, све мање пасе.
Помагање овци при јањењу
На дан јањења овца све више лежи. Често лијеже и устаје, гладне јаме јако су изражене, виме јој је отечено, због дотока млијека сисе су повећане. Из роднице излази слузави исцједак. Овца је све немирнија. Устаје, окреће се око себе, њуши мјесто на којем је лежала, блеји. Све је то посљедица трудова који се јављају у одређеним размацима. Овцу треба пустити да се сама ојагњи, а само ако се уоче проблеми, треба јој помоћи.
Овци треба полако прићи, ухватити је и полећи. За то су потребне двије особе. Након тога треба провјерити положај плода. Kада је положај правилан, тј. ако заједно излазе предње ноге, а на њима глава, приступа се јагњењу овце. Прво се повуче једна, а затим друга нога. Обје су ноге тада у испруженом положају. Једна особа полако вуче ноге према доље, тј. према вимену овце, а друга шири једном руком родницу, а другом извлачи главу плода. То је јагњење у предњем положају.
У 5 % случајева плод излази задњим крајем, кажемо да има задњи положај. Тада је потребно извући једну по једну ногу као и у предњем положају те полагано повући плод за обје ноге према вимену овце. Ако плод има друкчији положај од претходна два, кажемо да је у неправилном положају, што узрокује тешко јагњење. Тада свакако треба позвати ветеринара.
Поступак са јагњетом и овцом након јагњења
Након што се ојагњи, јагњету се очистити нос и уста од слузи. Ако је јагњење било тешко и дуготрајно, јагње морамо одмах подићи за задње ноге да му плодна вода, која му је ушла у уста током порода, не би ушла у плућа. Плодна вода може у неколико минута изазвати гушење или у два до три дана респирацијску упалу плућа, од које јагње угине. Затим је јагње потребно пренијети на суву сламу. Мокру сламу треба уклонити, заједно са постељицом и закопати, те ставити суву, никако не влажну. Влажна слама узрокује развој микроорганизама који могу бити извор болести.
Виме треба опрати топлом водом те обрисати сувом, чистом крпом. Прве млазове млијека (колострума) треба измусти у посебну посуду да би се измузли чепови из сиса, али и млијеко у којем може бити микроорганизама, који узрокују пробавне сметње у јагњади. Kад је пород текао без потешкоћа, здрава, витална јагњад дићи ће се за 10 до 15 минута и тражити сису, односно почети сисати. Слабијој, ситнијој, јагњади потребно је помоћи да прихвате сису. Једном руком подигне се јагње, а другом се придржава сиса да би је јање што лакше прихватило.
Kаткад је потребно прве млазове колострума издојити јагњету у уста да би га осјетило. Ако јагње не може стајати, колострум се издоји и даје јагњету да попије. При томе се мора пазити да температура млијека буде 37 до 38 °С. Јагње мора попити колострум у року 6 до 8 сати, најкасније 24 сата након порода.Kолострум садржи антитијела која му осигуравају пасивни имунитет у првим данима живота те лако пробављиве бјеланчевине. Ако овца не прихвата јагње, треба је одвојити у индивидуални бокс, у којем остаје све док га не прихвати.
Kаткад се догоди да овца једно јагње прихвати, а друго не прихвати. Овцу с јањцима такође одвајамо у индивидуални бокс те придржавамо овцу да јагње сиса све док не ојача. То ће јагње касније само сисати са задње стране испод репа када буде сисало јагње које је овца прихватила. У високо млијечних оваца потребна је свакодневна контрола вимена; ако је потребно, треба једном до два пута измусти млијеко у посуду. То млијеко дајемо другој јагњади, чије мајке немају довољно млијека. Овце с малим јањцима након јагњења држимо у боксовима за јагњење 7 до 10 дана, овисно о здравственом стању и виталности јагњади, а каткада их у тим боксовима држимо и дуже. Након тога пуштамо их у заједничке боксове с осталим овцама и јањцима. Овце у првим данима након јагњења не смијемо хранити пуним оброком за дојне овце да не би добиле упалу вимена због преобилног лучења млијека.
Јагњад, чије мајке немају довољно млијека, потребно је прихрањивати. У почетку се може давати млијеко оваца, коза или крава, а касније, у доби од двије до три седмице, прихрањујемо их млијечном замјеном за јагњад или телад. Прелаз с млијека на млијечну замјену мора бити поступан. У првој седмици живота омјер млијека и млијечне замјенице јест 50 : 50 %.
