ružičasta pljesnivost

Ружичастa пљеснивост кукуруза

Пљеснивост клипа представља главни проблем који се јавља при производњи и складиштењу кукуруза. То је једно од најштетнијих паразитских обољења, чији су узрочници гљивице из рода Fusarium, Penicillium и Aspergillus. Штетна једињења која настају као продукт њиховог метаболизма називају се микотоксини. Они имају изразито мутагено, генотоксично и канцерогено дејство, и стога је врло важно уочити присутност поменутих гљивица и такав кукуруз потпуно избацити из прераде за исхрану људи и животиња.  Најчешћи микотоксини које стварају ове гљивице на кукурузу су из скупине фумонизина, охратоксина, зеараленона, трихотецена и др.

Пљеснивост клипа се јавља пред крај вегетације у пољу или током чувања на ускладиштеном кукурузу. Симптоми обољења се различито испољавају и у највећој мјери зависе од врсте проузроковача. Честе су и мијешане инфекције од неколико гљивица, поготово у неусловним складиштима.

Најважнији узрочници су гљивице из рода Fusarium :

Fusarium graminearum, изазива обољење ружичасту пљеснивост кукуруза. Прохладно и влажно вријеме послије свилања погодује развоју болести. Симптоми се појављују на врху или при основи клипа, а између редова обољелих зрна формира се карактеристична бијелоружичаста мицелија, која сљепљује свилу и комушину за клип. Појавом бијелоружичасте мицелије болест се врло лако распозна.

Fusarium moniliforme  и F. Subglutinans, изазива обољење фузариозна пљеснивост кукуруза. Топло и суво љето повољније је за ширење фузариозе клипа. Симптоми се обично јављају на појединачним зрнима или групи зрна, преко којих се образује брашнаста навлака, бјеличасто крем боје. Ово обољење се често јавља на оштећеним дијеловима клипа од кукурузног мољца или од града.

Поред гљивица из рода Fusarium, пљеснивост на кукурузу могу изазвати и друге гљивице из родова Aspergillus и Penicillium. Обично насељавају механички оштећена зрна кукуруза, стварајући карактеристичне превлаке. Гљивице из рода Aspergillus образују црну или зеленкастожуту превлаку на зрнима, док гљивице из рода Penicillium формирају превлаке зелене или плавичастозелене боје. Aspergillus врсте углавном стварају микотоксине из скупине охратоксина, афлатоксина, патулина и др. Penicillium врсте уз ове стварају и микотоксине гризеофулвин, пенцилинску киселину и др.

Гљивице, које изазивају пљеснивост клипа кукуруза, редовно су присутне у природи. Интензивнија појава пљеснивости зависи од осјетљивости хибрида, временских прилика током вегетације, количине азота у земљишту, влажности клипа у вријеме бербе и од услова складиштења.  Заражене клипове неопходно је одбацити, што доводи до директних губитака у производњи. Индиректне штете настају употребом заражених клипова у исхрани домаћих животиња и људи, што их излаже микотоксинима који изазивајуј различита обољења.

Микотоксини који настају као метаболички продукти гљивица у зрну кукуруза, изазиввају разне абнормалне промјене на животињама, нарочито код прасади – одбијање хране, повећање вагине, упалне процесе на унутрашњим органима, неконтролисано крварење, као и некрозе коже. Употребом таквог кукуруза у исхрани крава, може доћи до смањења мљечности, те поремећаја плодности. Код перади изазива смањену продукцију јаја код носилица, слаб прираст при тову, те разне деформације костију.

Према здравственим студијама, људи који једу храну загађену микотоксинима, изложени су њиховом канцерогеном, хепатотоксичном и неуротоксичном дејству . Опасност за људе постоји и ако се домаће животиње хране храном загађеном микотоксинима, јер они прелазе у млијеко, месо, јаја и брашно те њихове прерађевине. Термичком обрадом, већина микотоксина се не уништава јер су термостабилни. За њихово потпуно уништење потребна је знатно виша температура од оне која служи за печење и остале врсте термичке обраде при приправљању хране.

Сузбијање појаве изразито опасних гљивица, које проузрокују пљеснивост клипа кукуруза,  огледа се у превентивним мјерама заштите и примјеном адекватне агротехнике. Најбитније је изабрати хибриде који су отпорнији на поменуте гљивице. Правилном и правовременом примјеном агротехничких мјера потребно је обезбиједити оптималне услове влажности земљишта, нарочито у цвјетању и током оплодње. Уношење минералних ђубрива, посебно азотних, треба прилагодити плодности земљишта.

Уколико се гљивица појави на пољу, она свој развој наставља и у складишту, стога посебну пажњу треба посветити припреми складишног простора, као и самог кукуруза прије уноса. Неопходно је добро прегледати клипове и одбацити заражене. У очишћено и претходно припремљено складиште унијети кукуруз са оптималним процентом влаге. Ако се складишти зрно са повећаним садржајем влаге, треба поставити тунеле за продувавање или омогућити природно провјетравање складишта.

Оставите одговор