Кромпир (Solanum tuberosum) као важан прехрамбени производ за исхрану становништва код нас и у свијету заузима и највеће површине од свих повртарских култура. Имамо повољне агроеколошке услове за узгој ове културе, али ипак се требамо придржавати свих агротехничких мјера у процесу производње, као и мјере заштите од болести и штеточина.
Најзначајније гљивичне болести кромпира код нас су: пламењача и алтернарија, односно црна пјегавост, које значајно утичу на принос и квалитет кртола, затим сува фузариозна трулеж кромпира, обична и прашна краставост кртола.
Пламењача кромпира (Phitophtora infestans) – Први симптоми се јављају пред цвјетање, што зависи од температуре, броја кишних дана и количине падавина. Температура од 16-24°С и већа количина падавина погодује развоју ове гљивице. Први симптоми се уочавају на листовима у виду сиво смеђих пјега, који касније некротира и изгледа као спаљен. Са наличја листова уочавају се бјеличасте преавлаке у виду плијесни, што уствари представља мицелију гљиве. Зараза се прво остварује на врху листа и шире се у облику слова „V“ . Споре гљиве се веома брзо шире, нарочито уколико је вријеме влажно.
Сузбијање се обавља превентивно комбиновањем агротехничких, механичких и биолошких мјера и хемијским путем, примјеном регистрованих фунгицида на бази бакра (бакар-оксихлорид, бакар-хидроксид, бакар сулфат), препаратима на бази металаксила, диметоморфа, и других. Примјена хемијских средстава обавља се у складу са упутством за употребу и уз поштовање каренце.
Црна пјегавост (Alternaria solani) – Симптоми се уочавају се на листу и кртолама. Први сисмптоми се уочавају на доњем најстаријем лишћу у виду ситних, округлих сиво-мрких пјега које се шире у виду концентричних кругова, око којих се јавља хлороза. Код веће заразе лист некротира и суши се. Пјеге на кролама су тамне боје, кружног или неправилног облика, а кртола је удубљена на мјесту пјеге. Развоју ове гљивице погодују више температуре и висока влажност ваздуха.
Поред агротехничких, механичких и биолошких мјера, за сузбијање ове болести користе се фунгициди на бази бакра, дифеконазола, азоксистробина, метирама, боксалида и др.
Сува фузариозна трулеж кромпира (Fusarium sрр) јавља се на кртолама, а код нас је и најштетнија болест ускладиштених кртола. Симптоми су у виду ситних мрких некротичних пјега, које касније повећавају свој обим и захватају већи дио или чак цијелу кртолу. Покожица обољеле кртоле је смрежурана и наборана, а ткиво се суши. На површини зараженог ткива формирају се бјеличасте наслаге мицелије и репродуктивних органа гљиве, а у средини кртоле се појављују шупљине.
Инфекција гљивицама рода Fusarium се остварују преко оштећених мјеста на кртолама насталим током вегетације, вађења, траспорта и складиштења кромпира.
Сузбијање се обавља превентивно, избјегавати оштећење кртола, кртоле чувати у прохладним, сувим складиштима, у току вегетације кртоле морају бити добро покривене земљом, нарочито пред крај вегетације, редовном заштитом од пламењаче и алтернарије.
Обична краставост кромпира (Streptomyces scabies) – Почетни симптоми се уочавају на покожици кртоле у виду црвенкасто-мрких пјега, након чега се формитрају красте, без прашкасте масе. Зараза је најјача ако су у фази цвјетања високе температуре и тада су кртоле најосјетљивије. Интензитет краставости зависи од осјетљивости сорте и еколошких услова производње. Кртоле заражене овим паразитом лошег су квалитета и губе тржишну вриједност. Преноси се зараженим садним материјалом.
Сузбијање се спроводи превентивно, примјеном вишегодишњег плодореда са травама и легуминозама, употребом здравог садног материјала, гајењем отпорних сорти у условима наводњавања и на неутралним земљиштима.
Прашна краставост кромпира (Spongospora subterranea) – Симптоми се јављају на подземним дијеловима биљке, а највише на крупнијим кртолама, те су као такве лошег квалитета и губе тржишну вриједност. Први симптоми су у виду пурпурних мрких пликова. Покожица на нападнутом мјесту се суши и пуца у облику звијезде, а пукотина је ипуњена прашкастом масом коју чине споре гљиве по чеми и носи назив.
За разлику од обичне краставости, којој одговарају сува, лака и пјесковита земљишта алкалне pH вриједности, прашној краставости одговарају кисела, тежа и влажнија земљишта.
С обзиром да се преноси зараженим биљним остацима и земљиштем, потребно је вршити уклањање заражених кртола, садњу здравих кртола на дренираном земљишту, поштовање плодореда и не претјеривати с наводњавањем у фази развоја кртола.
