Винова лоза се може размножавати генеративно и вегетативно.
Генеративно размножавање винове лозе примјењује се само у научне сврхе у циљу добијања нових сорти. За потребе праксе винова лоза се размножава вегетативно јер се овим начином размножавања из пупољка особине сорте вјерно преносе на потомство.
Начини вегетативног размножавања су: размножавање резницама, положeницама и калемљењем.
Калемљење је радња којом се живи дио једног чокота са пупољком спаја са живим дијелом другог чокота, који већ има или ће имати корен. Овако спојени дијелови чокота у једно називају се калем. Доњи дио калема назива се подлога – хипобионт, а горњи дио племка – епибионт.
Начини калемљења:
- Калемљење на зрело (подлога и племка исте дебљине)
- Калемљење у процјеп
- Енглеско спајање на језичак
- Калемљење на спавајући пупољак
- Калемљење на зрело (подлога дебља од племке)
- Калемљење у полупроцјеп
- Калемљење под кору
- Калемљење на зелено (подлога и племка исте дебљине)
- Просто спајање
- Калемљење у процјеп
- Калемљење на будни пупољак
Када је у питању вријеме, калемљење се може изводити у току зима-прољеће, прољеће-љето или љето-јесен. Када је у питању мјесто извођења калемљења, може се изводити на сталном мјесту-винограду, растилу или прпоришту (отворени простор) или у калемарници (затворени простор). Када је у питању материјал са којим се ради, калемљење може бити на зрело, на зелено или зрело на зелено. С обзиром на начин на који се изводи калемљење може бити ручно или машинско.
Калемљење лозе у процјеп (на зрело)
Калемљење се врши у винограду на једногодишњу или двогодишњу подлогу. У прољеће када окца набубре стабло се пресијече маказама на око 3 cm испод површине земље. Сачека се 10 до 15 дана да се заврши фенофаза сузења како се племка не би угушила у соку. Пресјек на подлози се затим заглади оштрим ножем и начини процјеп дужине 3 до 4 cm. Племка се припрема засјецањем без прављења рамена, засјецањем и прављењем рамена или засјецањем и прављењем косих рамена. Код овог начина калемљења потребно је да земљиште у прољеће не буде претерано влажно и да је довољно топло.
Послије убацивања племке у процјеп, племка се везује и прави се хумка којој се мора одржавати мрвичаста структура током вегетације.
Енглеско спајање на језичак
Ово калемљење се изводи у периоду март-април, а подешава се тако да окалемљене резнице буду у загрејаној просторији-стратификали, у периоду најинтензивнијег стварања калуса, према врсти и сорти лозе.
Резнице лозних подлога извађене из трапа потапају се око 3 дана у базене са текућом водом да би надокнадиле изгубљену воду и постале погодније за калемљење. Са резница се скидају сва окца, а испод доњег окца прави се рез на 2-3 mm.
Резнице племените лозе потапају се у воду на око 24 сата прије калемљења. Племка за калемљење припрема се тако што се изнад окца остави дио чланка (интернодија) дужине 1 cm. Пресјек мора бити благо кос са супротне стране окца. Испод окца остави се дио чланка до сљедећег косог реза.
Послије припреме резнице подлоге и племке за калемљење калемар узима резницу подлоге и на њој са стране гдје је било окце прави коси рез чији је пресек 1,5 пута дужи од пречника резнице. На горњој трећини косог пресјека резнице прави се језичак идући ножем до основе пресјека водећи рачуна да не врши цијепање. На племци са стране окца прави се идентичан захват послије чега се врши уклапање језичака.
Срастање-калусирање спојеног мјеста врши се у загријаној просторији-стратификали, а образовање корена-укорењавање у прпоришту.
Код овог начина калемљења нису потребни ни калем восак ни везиво.
Калемљење лозе на спавајући пупољак
Ово калемљење се обавља у току августа или септембра на подлогу засађену у прољеће.
Пупољци за калемљење спавајућим пупољком узимају се са дугих и умерено дебелих ластара, јер на таквим ластарима има највише добро развијених пупољака. Прије калемљења ластарима се одсијеца доњи дио на којем су пупољци слабо развијени и вршни дио на којем су недовољно зрели.
Подлога не треба да буде старија од једне године, јер је код старијих подлога пријем слабији. Нису пожељне подлоге које су на мјесту калемљења тање од 5 или дебље од 12 mm. За калемљење на спавајући пупољак најпогодније су подлоге дебљине од 6−8 mm.
Калемљење се спроводи тако што се племка умеће под кору подлоге, а затим причвршћује везивом. Непосредно изнад површине земље (10-15 cm) калемарским ножем изреже се дио подлоге, затим се направи уздужни и попречни пресјек на кори подлоге у облику слова Т. Затим се дио племке са пупољком стави на припремљено мјесто и веже.
Калемљење лозе у полупроцјеп
Калемљење на зрело у полупроцјеп је слично калемљењу у процјеп. На подлози која је дебља од племке умјесто да се прави процјеп скроз преко сржи, прави се само са једне стране до сржи, а племка се засјече у виду сечива од ножа.
Калемљење лозе под кору
Овај начин калемљења лозе на зрело примјењује се када је подлога дебља од племке. Калемљење се врши у прољеће од кретања сокова у подлози до око половине априла. Подлога се на жељеној висини прекрати и пресјек заравна оштрим ножем. Након тога кора се засјече вертикално према доле у дужини од 3 cm. Племка се припрема тако што се засијече прављењем косог реза преко интернодије (чланка). Племка се послије уметања под кору веже, а пресјек подлоге премаже воском.
Калемљење лозе простим спајањем на зелено
Најпогоднији термин за овај начин калемљења, када су подлога и племка исте дебљине, је у вријеме интензивног пораста лозе од 15. маја до 15. јуна.
Подлога је добра за калемљење када више није зељаста већ отврдне толико да се прстима не може згњечити и да се на њеном пресјеку види још зелена срж са јасним прстеном дрвених слојева око ње. Ластари су погодни за калемљење кад им интернодије добију извесну еластичност и при савијању се не ломе.
Подлога се прије калемљења припрема тако што се на један дан прије калемљења врх ластара прекрати на 10 cm изнад мјеста калемљења, уклони се лишће, заперци, витице и пупољци. Са ластара који су узети као племке треба уклонити сво лишће до средине петељке, заперке, витице и врхове. Племке је најбоље узимати непосредно пред калемљење.
Висина калемљења је око 10-80 cm. Код овог начина калемљења постоје два начина: калемљење прављењем косог реза преко интернодије (чешћи случај) или калемљење прављењем косог реза преко нодуса. За везивање спојеног мјеста користи се гумена трака. Пола сата послије калемљења може се приближно оцијенити да ли ће се калем примити јер се на врху окалемљеног ластара појави кап сока.
Калемљење лозе у процјеп (на зелено)
Ово је најраспрострањенији начин калемљења на зелено у многим земљама када су подлога и племка исте дебљине. Вријеме калемљења и начин припреме подлоге су исти као и за просто спајање на зелено.
На погодном дијелу ластар подлоге се прекрати преко интернодије на око 2-3 cm изнад коленца. Затим се прави процјеп до коленца, а дијафрагма се не смије повредити. Послије тога се узима племка исте дебљине са једним окцем па се испод коленца са леђне и трбушне стране засијече у дужини 2-3 cm. У начињени процjеп подлоге смијешта се племка тако да се додирује са доњим дијлом процјепа односно ивицом дијафрагме. Потом се спојено мјесто везује гумицом почевши од горњег краја на доле, тако да се крај везива причврсти на коленцу или испод њега.
Калемљење на будни пупољак
Овај начин калемљења на зелено је већу примјену нашао у воћарству него у виноградарству.
Вријеме овог начина калемљења на зелено почиње половином јуна у вријеме када се кора лако одваја од дрвета. Подлога се припрема тако што се уклањају листови и заперци са ластара чија је дужина 40-60 cm. Изнад мjеста калемљења оставља се једно коленце са листом и на око 2 cm изнад обави се прекраћивање. Техника се састоји у томе што се кора у горњој трећини подлоге интернодије засече у облику слова Т.
