За правилан развој, раст, здравље и економичност храна за животиње треба да садржи све неопходне компоненте: протеине, угљене хидрате, масти, минерале и витамине. Недостатак било које компоненте манифестује се заостатком у развоју, слабим прирастом и слабим имунитетом.
Већина хранива која се користе у исхрани животиња садрже све неопходне материје али у различитим омјерима па их је неопходно мијешати како би добили задовољавајући и избалансиран оброк.
Велики број наших фармера сами праве смјесе, посебно у свињогојству, углавном од житарица и других производа који се производе на властитом имању. Често ове смјесе имају одређене недостатке, најчешче мањак протеина те минерала, често и витамина, посебно витамина А и Д. Житарице које се користе у исхрани богате су угљеним хидратима и животињама служе као извор енергије, док протеински дио оброка који стока користи за развој и раст произвођачи купују на тржишту. Да би припремили добру концентровану смјесу неопходно је познавање храниве вриједности свих компоненти које улазе у њен састав.
Основу смјесе за свиње чине житарице. Најзаступљенији је кукуруз, а користе се и остала жита (јечам, пшеница, тритикале, у мањем обиму зоб и др.). То су енергетска хранива, док је садржај протеина у границама 8-14% .
Соја, грашак, грахорица, боб, пелетирана луцерка, сунцокрет и њихове сачме су протеинска хранива садрже 18-44% протеина.
Сточна репа, репин резанац и кромпир садрже лако пробављиве угљене хидрате, богати су витамином Д и калцијумом, а сиромашна у протеину кога садрже до 6%. Прије употрбе пожељно их је термички обрадити.
Сточно брашно, мекиње и други нуспроизводи млинске индусрије садрже до 14% протеина и врло важне амино киселине, зато је пожељно ове компоненте укључити у оброк.
Дјетелине и траве богате су протеинима (до 18%), доброг амино-киселинског састава, минералима и витаминима, а садрже висок проценат калцијума (прије цватње).
Протеини су неиопходни за развој мишићног ткива (меса), пораст и не могу их замијенити друга хранива. Од 100 грама сварљивог протеина свиња усваја 60-70%.
Угљене хидрате свиња користи за уздржне потребе, интрамускуларно и подкожно сало. Житарице садрже 40-70% сварљивих угљених хидрата, махунарке 20-50%, уљарице 10-20%, мекиње 15-25%, а зелена маса 5-10% сварљивих углених хидрата.
Витамини су неопходни за правилан раст и развој. Витамин А регулише промет минералних матеруја и спречава ноћно сљепило. Пораст и искориштавање хранивих материја регулише Б витамин, а спречава и настанак бери-бери болести. Ц витамин превенција је за појаву скорбута. Појава рахитиса је последица недостатка витамина Д, а недостатак витамина Е за последицу има неплоднност. Витаминима су богате легуминозе, зелена маса, паша, луцерка, љуспице житарица.
Минерали су неопходни за одржавање живота, развој, формирање костију и крви, здравље. Легуминозе садрже доста P и Cа, житарице су богате фосфором, али сиромашне калцијумом, корјенасто кртоласте културе садрже доста К и Nа, а мало P и Cа.
Масти и уља су споредни у исхрани животиња. Детелине сaдрже 0,1-1% , житарице 3-6% , а уљарице до 45%.
Проценат протеина у смјеси се израчунава: Проценат компоненте у смјеси пута проценат протеина у компоненти/100
Примјер смјесе
60 % кукуруз са 8%протрина 4,8
22% сојина сачма са 44% протеина 9,68
15% јечам са 9% протеина 1,35
3% премикс
Смјеса садржи 15,83% протеина
Свиње у тову хранимо по вољи (ад либудум) или оброчно. Оброчно храњење како јутарње тако и вечерње обављати у исто вријеме; 6-8 односно 15-17 часова. Љети вријеме храњења помјерамо раније – ујутру и касније увече.
Ако хранимо једном смјесом читав период смјеса треба да садржи око 14% протеина. Уколико се тов одвија у двије фазе за узраст 30-60кг користи се смјеса са 16%, а у другој фази (60-120кг) користе се смјесе са мањим садржајем протеина, али не испод 12%.
Садржај протеина у смјеси битан је из разлога што свиње до тежине 110-120кг формира мишићну масу и мускулатуру па имамо највеће прирасте и мању конверзију хране за кг прираста као и квалитет полутки.
Орјентационо свиње до 40 килограма хранити са 2 килограма концентроване смјесе, а за сваких 20 кг прираста количину повећавати за 0,5кг. Уз смјесу животиње морају имати чисту и питку воду по вољи. Пожељно је пред крај това у смјеси повећавати учешће јечма ради побољшања квалитета сланине и меса.
