Живинарска производња је једна од грана сточарске производње која је у последњих неколико деценија доживјела највећи напредак. Унапређење ове производње настало је највише захваљујући селекцији и узгоју генетски високопродуктивних сојева и хибрида, али и захваљујући новим сазнањима и технологијама из области исхране, држања и здравствене заштите ових врста животиња.
У поређењу са осталим непреживарима, пробавни тракт живине је доста другачији и релативно је кратак у односу на дужину тијела, тако да се храна у њему веома кратко задржава, свега око 12 часова. Исхрана живине заснива се на високосварљивој концентрованој храни јер је активност микроорганизама у њиховом пробавном тракту минимална, али су зато трошкови исхране доста високи и износе од 60-65%.
Бројлери су млади пилићи који са 5-7 недјеља постижу тјелесну масу око 2kg, када се кољу и на тржиште испоручују у облику полутки, трупова и разних дијелова као што су: батаци, карабатаци, груди, крилца и др.
Код справљања оброка за товне пилиће треба водити рачуна да се задовоље потребе у енергији, протеинима, аминокиселинама, масним киселинама, витаминима, минералним материјама, као и односу енергије и аминокиселина. Приликом избора хранива мора се добро познавати њихов хемијски састав, као и сварљивост сваког хранива. Хранива се могу подијелити на енергетска, протеинска, минерална, премиксе и остале додатке.
Примарно енергетско храниво у исхрани товних пилића је кукуруз који се у састав концентроване смјесе додаје око 60%. Садржи 7-9% протеина ниске биолошке вриједности, али је лако сварљив. Јечам има за око 10% мању енергетску вриједност од кукуруза и око 10-12% више протеина, такође ниске биолошке вриједности и даје се у количинама од 5-10%. Прије употребе у исхрани товних пилића, јечму је неопходно одстранити осје. Зоб садржи доста сирове целулозе, па због тога није погодна за исхрану товних пилића и у смејесе се додаје највише до 10%. Пшеница је житарица која се мање користи у исхрани домаћих животиња а више у исхрани људи. Има највише протеина од свих житарица (10-15%), који су боље биолошке вриједности и најчешће се користи у комбинацији са кукурузом. Такође, да би се задовољиле енергетске потребе товних пилића, у оброке се додају биљна уља (најчешће сунцокретово и сојино) или животињске масти, али у количинама не већим од 10%.
Од протеинских хранива биљног поријекла, најчешће се користе сојини деривати: пуномасни сојин гриз, екструдирани пуномасни гриз, као и сојине сачме и погаче. Сојина сачма садржи до 50% протеина и она је послије кукуруза најзаступљеније храниво у смјесама, а у оброке се може додавати до 40%. Прије употребе у исхрани товних пилића, соја се мора термички обрадити јер садржи антинутритивну материју-трипсин инхибитор, који се неутралише високим температурама. Сунцокретова сачма има 30-40% протеина и има више аминокиселине метионина, а мање лизина него сојина сачма, па је најбоље користити у комбинацији ове двије сачме. Додаје се у мањим количинама јер пилићи не подносе висок садржај сирове целулозе, с обзиром да се на тржишту углавном може наћи сунцокретова сачма са дјелимично ољуштеним сјеменом. Од осталих протеинских хранива биљног поријекла, најчешће се користе: сточни грашак, боб, лупина, а у смјесе се може додати и дехидрирано луцеркино брашно, највише до 5%. Од протеинских хранива животињског поријекла, у исхрани товних пилића највише се користи рибље брашно, које садржи од 60-70% сировог протеина, добре биолошке вриједности. Осим што садржи есенцијалне аминокиселине, рибље брашно садржи и минералне материје: Ca, P, Mn, Fe и J, витамине B комплекса, као и доста соли. Рибље брашно има и своје недостатке: скупо је, има непријатан мирис који преноси на месо, подложно је кварењу и може бити заражено салмонелом. Због непријатног мириса мора се потпуно искључити из последње фазе това. Месно и месно-коштано брашно имају висок садржај протеина, доброг аминокиселинског састава, али се доста ријетко користе у смјесама. У последње вријеме неријетко се се потпуно изостављају хранива животињског поријекла из смјеса, а аминокиселине се надокнађују додавањем синтетских аминокиселина.
Од минералних хранива у исхрани товних пилића највише се користе: сточна креда, монокалцијум фосфат, дикалцијум фосфат и трикалцијум фосфат. У концентрована хранива обавезно се додаје и сточна со (NaCl) од 0,25-0,30%. Микроелементи: гвожђе, манган, кобалт, бакар, цинк, селен, јод и витамини (A, D, E i K, витамини B комплекса, витамин C) улазе у састав премикса, који се углавном додаје само 1% у смјесе. У премиксе још улазе: антиоксиданси, антибиотици, коксидиотик и биљни носач. Исхрана товних пилића се може организовати у двије или три фазе.
