Пољопривредно савјетодавство на просторима које данас заузима Република Српска води своје коријене из периода послије другог свјетског рата. Нови облик социјалистичког задругарства се темељио на откупу и продаји пољопривредних производа, што је укључивало повећање производње и на приватном посједу.

У периоду до 1990. године пољопривредна политика је давала предност пољопривредним предузећима-комбинатима и технолошком напретку друштвене производње, док су сељаци били усмјеравани у сељачке задруге, без пуно могућности за интензивирање производње на властитим имањима. Задруге су биле једина стручна подршка пољопривредницима, а оне су биле ограничене земљишним максимумом и нису имале могућности већег развоја. У седамдесетим годинама прошлог вијека је повећано инвестирање у пољопривредну механизацију и модернизацију пољопривредних газдинстава и у приватном сектору. Пољопривредним газдинствима су омогућена кредитирања текуће производње и инвестициона улагања, што је знатно измјенило дотадашњи начин рада.

Са повећаном употребом минералних ђубрива и заштитних фитофармацеутских средстава, те кориштењем јачих концентрата и силаже у исхрани животиња, нагло се повећавао пораст сточне производње и других пољопривредних производа. Овај развој је утицао на јачање пољопривредних савјетодавних служби у задругама, технолошких служби у комбинатима и специјалистичких савјетодавних служби при заводима и другим институтима.

Пољопривредна савјетодавна служба није се развијала подједнако у свим републикама накадашње државе. У БиХ је тај развој био спорији да би деведестих година потпуно престало пољопривредно савјетодавство за вријеме рата.

Поновно оживљавање пољопривредног савјетодавства поставља пројекат ЕУ »PHARE-PFAP« (1998-2000). Овим пројектом у Бањалучкој регији формиране су савјетодавне службе у седам општина. Координација рада ових служби је вођена из централне канцеларије у Бањалуци.

Друга фаза развоја Савјетодавне службе РС омогућена је пројектом Европске Уније ESP (2000-2002), а основано је пет регионалних канцеларија, чиме је покривена цијела територија РС. Запослено је 16 савјетодаваца различитих специјалности пољопривредне производње. На тај начин успостављена је Пољопривредна стручна служба Републике Српске у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске (у даљем тексту Министарство),као специјализована служба за пружање савјетодавних услуга пољопривредним произвођачима и другим субјектима у пољопривреди.

Усвајањем измјена Закона о министарствима, 2004. године установљена је Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди, као правно лице и као посебна стручна и управна организација са јасно дефинисаним задацима. За свој рад одговорна је Влади РС, преко Министарства.

Пројектом којег финансира Свјетска банка, Пољопривреда и рурални развој, а реализује Јединица за кординацију пројеката у пољопривреди, у оквиру Министарства, једна од компоненти је и јачање савјетодавне службе, тј. наставак њеног развоја. Како би се дефинисали правци развоја савјетодавства и трошење кредитних  средстава, Планом рада Министарства предвиђено је да се донесе Средњорочна стратегија савјетодавних активности у пољопривреди. Ова стратегија подржава јачање пољопривредног свјетодавства у РС и даљи развој јавне савјетодавне службе у оквиру већ установљене Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди. Сугерише се, такође, развој приватне савјетодавне службе, која би се укључивала у поједине програме и специјалности заједно са другим институцијама на руралном развоју и  судјеловала у јавно-приватном партнерству.

Највећи изазов у наредним годинама, на подручју пољопривреде биће равномјеран рурални развој, који би омогућавао свим становницима села једнаке могућности учешћа у кориштењу предприступних помоћи ЕУ. Добро кориштење новчаних фондова који су намјењени као неповратна помоћ за подстицање развоја пољопривреде и непољопривредних дјелатности на селу, може снажно утицати на побољшање производње и очување насељености сеоских подручја.

Напредак у економски одрживим пољопривредним гранама и у општем (укупном) развоју, који ће обезбиједити прехрањивање становништва, производњу безбједне хране и заштиту околине и питке воде, могуће је остварити само уз добро организовану и стручно оспособљену савјетодавну службу.

Савјетодавци, стручњаци-специјалисти из различитих области: агроекономије, мехaнизације, заштите биљака, прехрамбене технологије, успјешно информишу, савјетују и образују пољопривредне произвођаче, са циљем да повећају своју конкурентну способност, смање трошкове и повећају економску ефикасност пољопривредне производње. Важан изазов за пољопривредну политику, савјетодавце и произвођаче је пласирање инвестиционих средстава за унапређење и модернизовање пољопривредних газдинстава и диверзификацију.

Један од циљева је да савјетодавна служба буде доступна свим становницима руралних подручја и тако организована и спремна за имплементацију захтјевних стандарда у пољопривредној производњи, које ће са приближавањем уласка у ЕУ, тражити пољопривредна политика као и на увођење нових и захтјевнијих технологија у праксу.

Стручно оспособљени пољопривредни савјетодавци и добро организована савјетодавна служба су услов за успјешно приближавање и укључивање у укупну европску пољопривредну политику и успјешно кориштење кохезионих фондова.