Током марта крећу третмани пестицидима у воћњаку. Овдје је важно напоменути да треба имати у виду фенофазу воћке за почетак третмана. Тако да ако у неком случају нисмо завршили резидбу или неку другу операцију то морамо прекинути и третман пестицидима благовремено одрадити.
„Плаво прсакање“ се обавља у „Б“ фази. Ова средства су на бази бакра + минерално уље. То је фаза у којој је цвјетни (генеративни) пупољак набубрио, односно када је дошло до почетка пуцања првих љуспастих листића. Бакар има како фунгицидно тако и бактерицидно дејство. Овај третман се сматра једним од најважнијих у току цијеле вегетације јер се са њим уништава мноштво патогена који могу на било који начин нашкодити биљци. За овај третман требамо пратећи временску прогнозу изабрати сунчан и топао дан са температуром од 12 степени Целзијуса пошто тада јон бакра има потпун ефекат на патоген. За овај третман, за разлику од осталих, да би био најдјелотворнији, потребно је потрошити више воде поштујући задату дозу и концентрацију средства приликом прављења раствора. Воћка мора буквално да се „окупа“, односно, наносимо средство док не видимо да су се почеле стварати капљице раствора које крећу да цуре са грана.
У интезивном воћарсту на великим површинама практикује се да овај третман изведемо у фази „мишијег ува“, Ц3 фаза. При овом третману долази, због високе концентрације бакра, до „спаљивања“ првих отворених листића и дезинфекције полуотворених пупољака од свих патогена. Овај третман се не препоручује у засадима која се не баве интезивним воћарством.
Наредни третман са другим активним материјама се ради када генеративни пупољак дође у „балон“ фазу код коштичавог воћа односно у фазу „зелене главице“ код јабучастог воћа. Овдје се не може говорити о тачном размаку између ова два третмана јер она увелико зависи од фенофазе која је условљена временским приликама (количина сунчевог зречења, температуре итд.) Овај третман је такође значајан јер спречава болест сушења грана и цвјетова (Monilinia laxa) код коштичавог воћа и коврџавост листа брескве (Taphrina deformans) као једне од економски најзначајнијих патогена. Kод јабучастог воћа спречава пјегавост листа и краставост плода (Venturia Inequalis) која убједљиво има највећи економски значај, а јако тешко се изборити против ње. Овдје треба извршити третман инсектицидима пошто је ово период када још неотворени пупољак јабуке напада цвјетојед који може проузроковати значајну штету док код коштичавог воћа инсектициде не треба мијешати са фунгицидима јер коштичаво воће већ отвара цвијет и третман може да угрози пчеле. Код јабучастог воћа у овој фази цвијет је још увијек затворен и на њему нема пчела.
