Пратећи тренутну временску прогнозу можемо уочити да ћемо наредних десетак дана имати дневне и ноћне температуре које су изнад просјечних температура за тренутни временски период.
Препорука за ублажавање стреса биљака у затвореном простору састоји се из пар мјера. Једна од првих мјера које треба урадити је засјењивање простора, затим третирање биостимулаторима и избалансирано наводњавање.
Засјењивање простора се врши специјалним средствима за засјењивање, кречом или јуполом и мрежама за засјењивање. Најједноставнији начин засјењивања је кречењем вањског дијела најлона кречом или јуполом. Код овог начина треба бити опрезан о дебљини слоја који наносимо, а који је директно везан за процент засјењивања. Тако да не би требали нанијети дебљи слој јер би проценат засјене био далеко већи од дозвољеног. Засјењивање специјалним средствима за засјену врши се на исти начин као и кречом и/или јуполом, само што код овог начина треба прецизно нанијети слој. Средство ради на принципу пропуштање одређених таласних дужина сјетлости и на тај начин регулише температуру у затвореном простору, влажност, стрес биљака и спречава опекотине. Најбољи начин засјене је са мрежом за засјену одређеног процента. Што се тиче узгоја биљака у затвореном простору проценат засјене требао би да се креће од 30 до 35 %. Овај проценат засјене одговара већини гајених култура у затвореном простору. Ово је један од лакших начина јер се мрежа лако поставља и може се скинути ако имамо период са мањком сунчевог свјетла, док код предходна два начина то је теже урадити. Исто тако, правилном употребом и складиштењем мреже за засјењивање могу трајати дужи низ година.
Третирање биљака биостимулаторима превенствено се односи на фертиригацију и третирање преко листа. Системом фертиригације врши се „прихрана“ биостимулаторима хумидним или аминокиселинама који помажу у расту и развоју корјеновог система. Биостимулаторима се стимулише раст корјена, првенствено коријенових длачица тако да апсорпцијска моћ корјена постраје много већа, а самим тим и одржавање биљке у животу је далеко боље, јер коријен усваја много више воде и хранљивих материја из земљишта. Биостимулаторима се може вршити третирање преко листа због смањења стреса биљака, а у комбинацији са фертиригацијом биостимулаторима постиже се максимална примјена наведених средстава.
Још једна јако битна мјера је избалансирано наводњавање посебно у преиоду када су дневне и ноћне температура доста више у односу на просјечне. Тако да, норме и интервале наводњавање увијек треба прилагодити фази развоје биљке. Од фазе до фазе повећавају се потреба биљке за водом. Наводњавање треба обављати у раним јутарњим часовима када је темтература у затвореном простору до 20 стерпени Целзијусових. Наводњавање би требало да завршити пар сати прије почетка повећања температура, прије изласка Сунца, из разлога да релативна влажност ваздуха у пластенику што дуже остане у границама нормале. Наводњавање никако не би требало радити у поподневним часовима, јер је температура у пластенику и температура самог земљишта висока и могли би да „скувамо“ коријен. Да би тачније одредили норме и интервале наводњавања потребно би користити тензиометре који показују проценат влажности у земљишту. Најјефтинији је аналогни тензиометар који показује тренутни проценат влажности земљишта и на основу очитавање са тензиометра одређујмо интервал и норму наводњавања. Користећи наведени мјерни инструмент постижемо ефикасније наводњавање, уштеду воде и прецизније дозирање одређене количине воде и датом тренутну.
