Шипак или Нар, латинског назива Punica granatum омиљено је јесенско воће Медитерана. Своју етимологију латинског назива вуче од Плинија Старијег који га је назвао пунском јабуком, а најбољи су плодови долазили из подручја Пуније, данашњег Туниса. Други дио назива, гранатум долази од латинске ријечи granatus, односно зрнат. Успркос његовом називу изгледа да се до данас није у потпуности утврдило изворно поријекло ове биљке. Наиме, дио научника сматра да потиче с подручја Ирана и сјеверозападне Индије, док га други сматрају аутохтоном медитеранском биљком. Воћка јабуколиког изгледа и веома декоративних цвјетова и плода, шипак или нар (негдје га зову и мограњ) јесенска је краљица у цијеломе Медитерану, гдје се најчешће и узгаја јер му одговара пуно сунца и мало кише. Осим тога, успијева и у Турској, Египту, Ирану и Афганистану и једна је од првих култивираних воћки на свијету.

Припрема земљишта

Шипак представља  културу  која  захтијева  комплексну  припрему  земљишта. Ова припрема се састоји од чишћења локалитета од биљних остатака из претходног периода и равнања терена. Припрема земљишта у циљу подизања засада шипка се обавља на цијелој површини, минимално на 50 цм дубине.

Чишћење и равнање терена

Припрема земљишта за садњу сводила се у већини случајева у прошлости на једноставно копање рупа. Квалитетна припрема земљишта подразумијева крчење и уклањање камења и остатака корјеновог система, заравњивање земљишта, елиминисање коровске вегетације, мелиорационе радове, мелиоративно ђубрење органским и минералним ђубривима, риголовање. Након што је идентификовано земљиште на којем ће се обавити садња шипка, потребно је обавити крчења, одстрањавања крупнијег камења који се налази на површини земљишта и уклањање камења које евентуално вири из земљишта.

Посебну важност има темељито чишћење земљишта од биљних остатака. Земљиште у засаду шипка  треба ослободити присуства коровске вегетације чиме се поспјешује његова способност упијања влаге и провјетравања. Из наведеног разлога се практикује периодична обрада земљишта. Такође, не препоручује се обрада тла на дубинама испод двадесетак центиметара будући да постоји опасност од оштећивања коријења које расте у плитком земљишном слоју.

Припрема за садњу и садња

Правилна садња шипка је услов за добар принос и квалитет плодова те њеној припреми   морамо  посветити  одговарајућу  пажњу. Како шипак формира врло разгранат корјенов систем у којем неки сегменти могу продирати доста далеко, размаци садње морају бити већи, посебно код интензивних плантажних засада. Растојање садње зависи од низа фактора, посебно од култивара шипка и облика крошње. Препоручени размак садње је 5 m између редова и 3 m унутар реда што по 1 hа чини око 650 садница шипка. Размаци садње могу бити и 5 x 4 m, те 4 x 3 m и ријетко 6 x 5 m. Уколико се шипак узгаја као жива ограда, сади се на краћим растојањима ради формирања што компактнијег живог зида.

Шипак, својим генетским предиспозицијама, представља идеалну културу за формирање «живог биљног зида» који у зимском периоду представља добру заштиту од ниских температура, хладних вјетрова, а љети од екстремно високих температура које су честе у подручјима узгоја шипка.

Агротехничком захвату садње шипака претходи исколчавање редова и мјеста за садњу. Након тога се копају садне рупе чије димензије требају омогућити несметан смјештај саднице након уклањања контејнера и додавања ђубрива. Како се саднице шипка контејнерски узгајају то је и њихову садњу могуће обављати у току цијеле године уколико је обезбијеђена адекватна количина воде за наводњавање.

Саднице шипка набављају се у специјализованим расадницима који имају организовану здравствену контролу матичних засада и садница на болести, штеточине и нематоде. На садници мора бити видљива етикета са називом расадника, култивара, класе и броја декларације који је гаранција да је садница била под одговарајућим стручним надзором.

Ђубрење шипка/нара

Шипак   представља   интензивну  воћну културу те га је потребно прихрањивати и органским и  минералним  ђубривима  различитог  састава  и  поријекла. Ђубрење засада шипка важна је мјера за постизање квалитетног рода. Након проведених анализа физичко-хемијских карактеристика земљишта предвиђеног за узгој шипка, утврђују се неопходни мелиоративни захвати на одређеном локалитету као и потребе за мелиоративним ђубрењем. Мелиоративним ђубрењем шипка омогућава се постизања стања средње снадбјевености земљишта хумусом и неопходним хранивима. Након обављеног мелиоративног ђубрења, земљишна површина се риголује или дубоко заоре, након чега слиједи припрема за садњу. Посебна пажња треба бити усмјерена ка контроли садржаја храњивих састојака ђубрива.

Органска ђубрива, осим што обогаћивају земљиште хранљивим компонентама, побољшавају и водно-ваздушни режим и активност микроорганизама. Добрим се показало ђубрење земљишта стајским ђубривом сваке треће године у количини од 40-80 kg/стаблу-жбуну или заоравање биљног покривача чиме се обезбјеђује одржавање плодности земљишта.

Од минералних ђубрива најчешћу употребу имају азотна, фосфорна и калијумова ђубрива. Препоручује се кориштење ђубрива у којима је садржај фосфора двоструко, а калијума троструко виши у односу на садржај азота. Количина унесенних ђубрива је функција плодности земљишта. Према неким од истраживања, у периоду мировања неопходно је у земљиште унијети 1-1,5 кг НПК (8:16:24), а пред крај вегетације извршити прво прихрањивање са 0,5 kg урее и након прецвјетавања друго са 0,5 kg КАН-а.

Наводњавање шипка/нара

Да  би  остварили  обилан  урод  плодова  доброг  квалитета неопходно је обезбједити приближне количине воде као и код цитруса. Наводњавање је обавезна мјера за постизање обилног и квалитетног рода. Шипак може издржати дуге сушне периоде. Иако урод није велики у условима суше, стабла-жбунови могу опстати годинама. Након тога, уколико се адекватно наводњавају, интензивно се развијају и доносе добар род. Стабла ће бујати и доносити доста плодова при обилнијим љетним кишама. Тада ће плодови бити меканији и осјетљивији на транспорт и складиштење.

Будући да у периоду пораста плода најчешће владају велике врућине са дефицитом влаге у земљишту, неопходно је обезбједити 2-3 обилна залијевања у јулу и августу. Оријентационо је потребно око 500 m3 воде по hа за свако залијевање. Без редовног наводњавања, посебно у сушним годинама, плантажно узгајање шипка нема перспективу. Током читаве вегетације неопходно је одржавати одговарајућу влажност земљишта, нарочито пред приближавање сезоне брања. Оваквим поступком се смањује пуцање плодова. Уколико је година сушна, неопходно је наводњавање сваких четири-пет дана у читавом вегетационом периоду. Дуготрајне суше и одсуство наводњавања изазивају посљедице на годишњи урод. Могуће су и дугорочне негативне посљедице.