На отпорност младих биљака пшенице на ниске температуре врло је битан оптималaн рок сјетве и временски услови који владају у том периоду. Свако шире подручје има свој оптимални рок сјетве, a у Лијевчe пољу тај рок се креће од 10. до 30. октобра. Ако је почетак клијања и ницања праћен са нижим температурама, a пшеница засијана у касним роковима сјетве, долази до успореног раста и може доћи до пропадања од 10 – 20 %, па се препоручује пољопривредним произвођачима да, у том случају, повећају норму сјетве за тај проценат. У прољеће се обавезно мјери склоп након презимљавања који утиче на укупан принос као један од фактора заједно са примјеном агротехнике и временских услова који владају у току вегетације .
Код ране сјетве младе биљке израсту веће, тако издужене и танке улазе у зиму , склоне су полијегању и пропадању. Код касне сјетве младе биљке су недовољно развијене, мале и неотпорне су на ниске температуре што може изазвати њихово пропадање што све утиче на смањење укупног приноса. Успјешно презимљавање пшенице зависи од њених припрема на ниске температуре – калење. Калење се одвија да младе изникле биљке постепено улазе у период нижих температура, гдје се смањују процеси у биљкама и постепено улазе у фазу мировања, а то се одвија на температури од 0 до -5 степени Целзијуса. Пшеница посијана у оптималном року сјетве, довољно изникла до зиме која је прошла процес калења може да издржи голомразицу од -15 до – 20 степени. Било би добро да падне снијег минимално дебљине 10-15 центиметара да заштити младе биљке од ниских температура, измрзавања и пропадања. Под снијежним покривачем биљке пшенице, посијане у оптималном року сјетве, добро развијене до зиме, могу да поднесу температуре преко – 20 степени Целзијуса.
