Правилно сјечен кромпир
При садњи кромпира, а посебно у производњи сјеменског кромпира, не препоручује се сјечење кртола. Међутим, уколико се укаже потреба за тим, неопходно је испоштовати одређена правила. Кртоле треба сјећи по уздужној оси, како би приближно једнак број окаца био на обје половине кртоле, јер у супротном добиће се знатно мањи број клица на дијелу до пупка. Овај поступак треба обавити на 5-10 дана прије садње, како би пресјек био пресвучен слојем плуте („зарастао“). Након 12-18 сати послије сјечења при оптималној температури и влажности ваздуха ствара се заштитна опна, која штити кртолу од продора патогена. Уколико се изврши садња свјеже пресјечених кртола, оне постају одлична подлога за развој многих микроорганизама. Неки произвођачи сијеку наклијале кртоле, а неки их након сјечења наклијавају. Температура у просторији гдје се чувају сјечене кртоле треба да буде 15-20°С, а влажност ваздуха да износи 60-85%. Многи патогени се врло лако преносе током процеса сјечења кртола, те је због тога веома важно да се нож добро дезинфикује у раствору алкохола или на отвореном пламену. У крајњем случају добро је повремено нож опрати под млазом текуће воде.
Многи произвођачи сијеку млади кромпир на само два окца, што може бити веома ризично, посебно ако се кромпир посади у лоше припремљено земљиште, и ако су неповољни услови током ницања. Сјечен кромпир претрпи тзв „позитиван стрес“, усљед чега почне раније да клија, раније ствара кртоле и има краћи вегетациони период, што је од великог значаја нарочито у производњи младог кромпира или при садњи на растреситом земљишту.
За садњу треба користити правилно наклијале или ненаклијале кртоле. Предност садње наклијалих кртола је што брже и равномјерније ничу, биљка има бржи почетни пораст и развој корјеновог система, те умањује се могућност инфекције клице паразитима, проузроковачима пламењаче и других обољења. Наклијавање кртола се може обављати у клијалиштима у којима је релативна влажност ваздуха веома висока (92-95%), и која су довољно освјетљена. Кромпир се реда у дрвене или пластичне сандучиће, који се потом стављају у два реда. Прије процеса наклијавања, потребно је гајбу и просторију дезинфиковати неким фунгицидом. Наклијавање треба почети најмање мјесец дана прије планиране садње, у просторији у којој је потпуни мрак и влажност треба да се креће од 85-95%. Температура ваздуха у првој седмици треба да буде 12-15°С, у другој и трећој око 17°С, а у посљедњој седмици 10-12°С. Oд момента активирања клица освјетљеност просторије треба повећати, како би се спријечило издуживање и етиолираност клица. Као извор свјетлости може се користити природна или вјештачка свјетлост. Гајбе треба повремено ротирати, да би све кртоле добиле приближно исту количину свјетлости. Просторију у којоиј се врши наклијавање треба повремено провјетрити због повећане концентрације угљендиоксида.
Правилно наклијале кртоле треба да имају чврсте клице, дужине 10-15mm и да су интензивно пигментисане. Кртоле које су болесне, и које имају неправилно развијене клице треба одстранити, како током производње не би дошло до појаве празних мјеста. Добро и правилно наклијан кромпир може се чувати 2-4 недјеље прије садње. Уколико се не врши процес наклијавања, дуге блиједе клице треба одломити до краја. За садњу кромпира аутоматским садилицама погодно је користити кртоле са тек активираном клицом величине 2-4mm.
