Oбавезне мјере његе парадајза

За остваривање високих приноса парадајза, квалитетног и здравог плода, потребно је правилно гајење, што не подразумјева само засадити биљку и повремено је залити. Мора се више водити рачуна о расту и развоју биљке, те поред општих, извршити специфичне мјере његе и правовремену заштиту парадајза од болести, штеточина и корова. Опште мјере његе обухватају међуредну обраду, наводњавање и огртање, док у специфичне мјере спадају везивање парадајза, закидање заперака, декаптација, допунска оплодња и малчовање.

Везивање парадајза се примјењује код високих (индетерминантних) сорти, како би се створило усправно стабло, које може да одржи терет саме биљке и велике количине плодова. Најчешћи начин везивања парадајза у пластенику је уз канап. Доњи дио стабљике се везује канапом, лабаво у чвор, док се врх канапа веже за конструкцију пластеника. Током вегетације биљка се сваких 5-10 дана обмотава око канапа, по правилу испод цвасти, како не би дошло до оштећења или опадања цвјетова. По потреби биљку треба привезати на одређеним мјестима, да не би временом под теретом рода се спустила низ канап. Код високих заштићених простора биљке се причвршћују за канап, који jе преко мобилног калема везан за конструкцију, и омогућује несметано затезање и отпуштање при промјени висине биљке. Поред описаног начина, парадајз се може везивати за дрвени колац или пластичне притке, те у виду шпалира. Уколико се не би изводила ова мјера његе, парадајз би се простирао по земљишту, и лако би се могао заразити пламењачом и осталим болестима.

 

Закидање заперака (пинцирање) је код високих сорти обавезна мјера његе од момента садње. Заперци су бочне гране које се појављују у пазуху листова главне стабљике. Одузимајући хранива, створена процесом фотосинтезе, заперци расту, развијају се и плодоносе, али плодови су знатно ситнији и у мањим количинама, што није циљ производње. Заперке треба благовремено одстрањивати, чим достигну дужину 4-5cm. У случају да заперак прерасте, не закида се јер се на стабљици праве велике ране, које представљају најпогоднији пут за продор патогена, већ се само откине врх. Уколико се на адекватан начин изврши пинцирање, биљка постаје здрава и родна, а плодови сочни и укусни. На ниским (детерминантним) сортама парадајза, присутни су заперци али они не утичу на производњу, па се скидају само испод прве цвасти ради боље аерације саме биљке.

Високе сорте се могу гајити на једно стабло, чиме се постиже раније дозријевање и крупнији плодови, али на два када је дозријевање касније, плодови ситнији али укупан принос већи. При узгоју на два стабла потребно је оставити први заперак, испод прве цвасти, а уколико се жели треће стабло (најчешће код полувисоких сорти) онда се оставља први заперак изнад прве цвасти.

Заламање врхова (декаптација) код високих сорти се врши у зависности од времена производње, а све у циљу регулисања раста биљке и броја берби. У прољећно-љетној производњи врх стабла се закида половином маја, када биљка развије 8-10 цвасти, а у јесењој почетком октобра, након 4-6 цвасти. По правилу врх се закида тако да изнад посљедње цвасти остану 2-3 листа.

Одстрањивање листова се врши зрењем плодова и почетком бербе, када листови почињу да жуте и губе своју функцију. Уклањају се листови, који се налазе испод зрелих плодова, водећи рачуна да се не повриједи стабљика. Када индетерминантни парадајз постигне висину од 1,2-1,5m скидају се 1-3 листа при земљишту, испод цвјетне гране, ради боље аерације биљке, и самим тим смањења могућности од разних обољења. Код свих типова парадајза током цијеле вегетације потребно је одстрањивати листове оштећене од болести и штеточина, те оне који жуте и одумиру.

Допунска оплодња је често примјењивања мјера, посебно током зимске производње, и у годинама са великим бројем облачних дана. Један од начина допунске оплодње је свакодневно протресање биљака, мануелно или употребом специјалних вибратора, како би дошло до пуцања поленових кесица и оплодње тучка. Посљедних година при производњи парадајза у заштићеном простору користе се дресиране пчеле или бумбари, који у малим кошницама се уносе у објекат (3 кошнице/1000m²).

Малчовање (настирање) земљишта током производње парадајза се често примјењује, и у заштићеном простору даје веома добре резултате. У ту сврху користи се органски и аногрански малч. Органски малч подразумјева настирање земљишта сламом, компостом, пиљевином, док у аноргански спадају фолије у боји и агротекстил. Обје врсте малча доводе до повећавања температуре земљишта, спрјечавања раста корова, смањења броја заливања, чиме се постижу повољни микроклиматски услови, а тиме и бољи пораст биљке, ранија берба и већи принос.