Током раста и развоја кромпира, као и током складиштења, на биљкама и кртолама се могу јавити одређена оштећења и деформације које су неинфективног поријекла. Ова оштећења настају као резултат утицаја стресних фактора изазваних неповољним дјеловањем климатских и агроеколошких услова.
Најзначајније неинфективне болести кромпира су:
Секундарни раст и секундарне кртоле
Стварање атипичних облика кртола са израслинама, развој столона иза основне кртоле и стварање нове, активирање апикалне клице и проклијавање кртола представљају морфолошке промјене секундарног раста кртола. Оне настају усљед садње сјемена у изразито хладна земљишта, те земљишта са веома ниском влажношћу, или приликом дужег складиштења на вишим температурама. Тада долази до преливања садржаја главне кртоле у више мањих кртолица. Такође, велике дозе азота имају утицај на појаву секундарног раста кртола. Превентивне мјере борбе се огледају у одржавању повољног водно-ваздушног режима земљишта и правовременом предузимању наводњавања, те чувања кромпира у адекватним условима, квалитетно наклијавање и садња у оптималним роковима. Технолошка вриједност таквих кртола је веома ниска.
Нитавост клица
Дешава се да неке клице на кртоли буду нормално развијене, док су друге танке, издужене и подсјећају на краће нити. Овакве деформације називамо нитавост клице кртоле. Она настаје претежно крајем вегетације, када је температурни режим земљишта неповољан ( температура изнад 29⁰С ), или усљед дјеловања неких вируса. Кртоле код којих су примијетне нитасте клице потребно је одбацити прије садње. Одржавањем повољног температурног и водног режима у земљишту, те садњом физиолошки младог сјемена, можемо превентивно утицати на спречавање развоја нитастих клица, и самим тим на смањење ризика и губитака приноса.
Пукотине на кртолама
На површинском дијелу кртоле често срећемо пукотине, до којих најчешће долази при смјени сушног и кишног периода, при нередовном наводњавању, неадекватној и прекомјерној исхрани азотом, као и приликом повреда које настају при вађењу и складиштењу кромпира. Неке пукотине изазивају и поједини вируси и појава гљивичног обољења Црне краставости, познатије под називом Бијела нога. Пукотине се најчешће јављају код крупних кртола, усљед нестабилног водног режима земљишта што доводи до повећања притиска у кртолама при интензивном наливању па самим тим и њиховом пуцању. Ово оштећење се може избјећи правовременим наводњавањем, дозираном исхраном као и правилним складиштењем.
Шупље срце
Појава шупљег срца је такође посљедица нестабилног водног режима земљишта. Као и пукотине на кртолама, ово оштећење је запаженије на крупнијим кртолама. На пријесјеку кртоле јавља се шупљина, чији је средишњи дио обојен браон до мрке боје са бијелим нијансама ка ободу. Шупљина је најчешће неправилног облика срца, одакле и потиче сам назив. Ова промјена настаје усљед великог унутрашњег притиска, што доводи до пуцања камбијалног прстена у централном дијелу кртоле и постепеног одумирања ћелија околног ткива. Као превентивне мјере препоручују се употреба мање осјетљивих сорти, редовно и умјерено наводњавање земљишта, поготово када је ријеч о пјесковитијим земљиштима, као и примјена веће густине садње како би се смањио развој крупнијих кртола.
Тамне пјеге или унутрашње модрице
Приликом непажње током вађења и лагеровања кромпира може доћи до већег повређивања покожице кртоле, што се огледа кроз тамњење оштећеног ткива. Појава тамњења је резултат ензимске реакције, а боја се мијења од сиве до мрке. Сорте са већим садржајем суве материје су осјетљивије на појаву модрица. Повреде се чешће запажају код кртола које су вађене по хладном времену, те се стога препоручује обавити вађење када је темнпература изнад 15⁰С.
Увећане лентицеле
Лентицеле су ситне тачке које се налазе на читавој површини покожице кртоле, и имају улогу природних отвора за дисање кртоле. Лентицеле су аналогне стомама код листа. У повољним условима водно-ваздушног режима земљишта оне су једва примијетне. Приликом повећања влажности земљишта, смањења обезбијеђености кисеоником, и сабијања истог, долази до увећања лентицела, које као такве представљају повољну средину за развој разних инфективних болести. Да би избјегли ову појаву не препоручује се садња кромпира на тешким и подводним земљиштима, или пак уколико се одлучимо на то, претходно их морамо добро дренирати.
Оштећења од хербицида
Оштећења која настају од неадекватне употребе хербицида су типа хлорозе лисне масе или нерава. Хлороза се манифестује појавом блиједо-жуте боје, а при јачим оштећењима прелази у браон усљед одумирања ткива. При сувом времену оштећења су знатно већа и долази до заостајања биљке у развоју. Обим и интензитет оштећења зависи од сорте кромпира, врсте и дозе хербицида, фазе развоја биљке, типа земљишта. Неки хербициди дјелују и на кртоле смањујући клијавост, те изазивајући промјене боје спроводних система и сл. При употреби хербицида строго се морају поштовати приложена упуства, начин и дозирање, као и водити рачуна о специфичној осјетљивости неких сорти.
Оштећења од свјетлости и високих температура
Дужим дејством јаких директних сунчевих зрака на лишће, стабљике и кртоле, јављају се опекотине ткива и долази до губитка тургора биљке. Основни симптоми некрозе оштећеног ткива јесу браонкасте пјеге неправилног облика. Такво ткиво је мекано и убрзо трули. У периоду повећаних дневних температура и ниској влажности ваздуха, као и при повећаној температури земљишта, те код слабо огрнутог кромпира, долази до већих оштећења.
Утицај ниских температура
Дужи утицај ниских температура или касни прољећни и рани јесењи мразеви ( од -2⁰С ), могу знатно оштетити, а понекад и уништити усјев кромпира у зависности од дужине трајања. Младе биљке се могу регенерисати, али ће доћи до смањења приноса и успореног раста и развоја. Такође, слабо загрнут кромпир може да измрзне на температури земљишта од -1.7⁰С. Код смрзнутог кромпира долази до стварања леда у међућелијском простору и изумирања ткива, док код тзв. “прехлађеног кромпира“ долази до трансформације шећера и отпуштања воде. Такве кртоле су мекше, често сладуњавог укуса због већег садржаја простих шећера, и на њима нема јачег пуцкетања при притиску нокта. Оштећења узроковања дејством ниских температура јављају се и на кртолама које су ускладиштене у простору гдје је температура мања од +2⁰С. Препоручује се избјегавање сађења кромпира на парцелама са високим ризиком за појаву касних прољећних мразева, обавезно обезбиједити адекватну изолацију складишта и повољан температурни режим.
Недостатак храњивих елемената
За правилан раст и развој биљке неопходно је обезбиједити употребу минералних храњива у избалансираним односима и оптималним количинама. Усљед дисбаланса неких од храњивих елемената, односно вишка или мањка, јављају се различита оштећења и деформације кромпира.
Азот. Недостатак азота се одражава на спорији пораст, развој и општи изглед биљке. Велике дозе азота форсирају развој надземне масе,успоравају и умањују заметање кртола, продужују вегетацију, повећавају осjетљивост на многе болести. Велике дозе азота утичу на смањење садржаја суве материје и скроба, већи садржај редукујућих шећера и лошије чување кромпира.
Фосфор. Проблем недостатка фосфора је изражен на киселим, сиромашним земљиштима и ако је блокиран од стране гвожђа. Лист је тамнозелене боје, мат без сјаја. У екстремним случајевима на ободу листа се јављају браонкасте пјеге. Биљке могу бити знатно нижег пораста нарочито на сиромашним, слабо структурним земљиштима при ниским температурама.
Калијум. На лаким земљиштима калијум се лако испира, а на тешким блокира. Недостаци су најизраженији у другој половини вегетације. Недостатак калијума се види по појави тамнозелене боје мезофила листа и жућкастој до тамносмеђој боји по ободу листа. Испод браонкасте боје долази до изумирања ткива. Лист има грубу површину и увија се. Усљед недостатка калијума кртоле су осјетљиве на тамне пјеге и теже се чувају.
Све промјене које настају као резултат неинфективних болести, смањују квалитет и тржишну исправност кртола, што директно утиче на вриједност робе. Да би одржали квалитет и губитке свели на минимум, нужно је правилно спроводити све агротехничке мјере, обезбиједити што повољније услове како за раст и развој, тако и за складиштење кртола.
