Касни краставац најчешће је друга култура у току годишњег производног циклуса, тако да би прије садње требало извршити дезинфекцију пластеника. Може се урадити варикином у количини од једне литре варикине у 30 литара воде. Дезинфикује се земљиште, најлони, конструкција итд.
Прво наводњавање обавља се одмах послије пресађивања са дужим интервалом. Норме и интервали наводњавања зависе од фазе развоја биљке и вањских температура. Са порастом биљке повећавају се норме и интервали наводњавања. Највећа норма наводњавања је у фази интезивног брања, када су и интервали најчешћи. Наводњавање је најбоље обављати у раним јутарњим часовима када је температура ваздуха до 25 степени Целзијусових. Исто тако, у току дана можемо додати још једно наводњавање са краћим интервалом уколико су дневне температура доста више од просјечних. Циљ овог дневног наводњавања јесте да биљка добије одређену количину лако доступне воде коју може одмах усвојити и тако стресну ситуацију што лакше превазићи. ПВК би требало одржавати на 70 до 80 % из разлога да биљка у сваком тренутну има лако доступну воду и хранљиве материје из земљишта.
Прихране се обавља заједно са наводњавањем и разликује се по фазама развоја биљке.
У фази укоријењавања прихрана се врши НПК ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1 у количини до 2 грама по биљци седмично.
У другој фази, фаза пораста до првог брање, прихрана се врши НПК ђубривима формулације 1:1:1 у количини од 2 грама по биљци седмично.
Трећа фаза је фаза од почетка брања па до краја брања, у овој фази прихрана се врши НПК ђубривима формулација 2:1:2 или 2:1:3 у количини до 2-4 грама по биљци седмично, а прихрана се врши најчешће два пута у току седмице. Ако на биљци имамо већи број заметнутих плодова прихрана у трећој фази се може промјенити у ђубриво са наглашеним садржајем калијума формулације 2:1:4 или 1:1:4 у наведеној количини за ову фазу.
Исто тако, сваких седам до десет дана биљке прихранити калцијумом у количини од 2 грама по биљци. У почетним фазама развоја са прихраном додати и хумидне киселине које помажу у развоју корјеновог система.
Највећи акценат што се тиче заштите треба ставити на плaмењачу, пјегавост листа, лисне ваши и паука. Заштитна средства која се користе против појаве плaмењаче и пјегавости листа су на бази: металаксил, манкозеб, азоксистробин, пропинеб, пираклостробин и др. Против лисних ваши и паука користе се средства на бази: пириметалина, ацетамиприда, делтаметрина, спиносада, абамектина, флоникамида и др. За праћење бројнисти штетних организама у затвореном простору користе се жуте и плаве љепљиве плоче за лисне ваши и трипс. Препорчује се кориштење фунгицида са једном или двије активне материје.
Исто тако, активне материје приликом сваког третирања треба мијењати да патогени не би развили отпорност. Количина и концентрација заштитног средства треба да је прилагођена фази развоја биљке.
Најбоља заштита се остварује превентивним третирањем, плодоредом и уређеном површином у самом заштићеном простору као и око њега.
