Шта је пластеничка производња поврћа?

Пластеничка производња поврћа је високо интензивна, високо приносна и високо продуктивна производња у заштићеном простору са контролисаним условима. Овакав начин производње има вишеструке предности, првенствено бољу продуктивност рада, мању цијену коштања производа, веће приносе по јединици површине, већу зараду , бољу искоришћеност хранива, уштеду воде, итд. Међутим, потребна су велика почетна улагања као и велико знање о самој производњи. Производња парадајза на овај нчин гарантовано даје добре резултате али је важно испоштовати сваки корак у производњи како би дошли до квалитетног производа и добре цијене.

Основна и додатна обрада

Под основном обрадом подразумјева се дубоко орање или подривање. Стварање дубљег растреситог слоја је важно јер главна маса коријеновог система парадајза налази се на дубини од 40 до 50 центиметара. Прије основне обраде врши се растурање стајског и расипање минералног ђубрива, у количини од 40 до 50 тона по хектару, односно, од 300 до 400 килограма по хектару, формулације 1:3:2 или 1:2:3. Ово су препоручене количине, а стварне количине, које ће се примјенити најбоље је прилагодити према претходно урађеној анализи земљишта и на основу очекиваних приноса у току вегетације. Послије ђубрења врши се заоравање, затим се приступа додатној обради која се састоји из једног или два пролаза сјетво спремачем, да би се поравнало земљиште. Даља додатна обрада наставља се фрезом (ручном или тракторском) док се не постигне мрвичаста структура земљишта величине фракција од 0,5 до 5 мм.

Слика 1. Додатна обрада пластеника

 

Завршетком додатне обраде приступа се прављењу банкова. Банкови се праве са осовинским размаком од 0,9 до 1,1 м ако се сади једна ред или са осовинским размаком од 1,25 цм ако се саде два реда и висином од 15 до 20 цм. Осовински размак банкова зависи од типа пластеника, начина узгоја и врсте хибрида. Предности су многобројне, а најважније је што побољшава аерацију земљишта и што не долази до гушења коријена због вишка воде. Банкови веома важну улогу имају ако се производња обавља на отвореном (њивска производња) у кишним сезонама када долази до појаве вишка воде.

Припрема и садња

Завршетком додатне обраде приступа се прављењу банкова. Банкови се праве са осовинским размаком од 0,9 до 1,1 метра, ако се сади један ред или са осовинским размаком од 1,25 метра ако се саде два реда и висином од 15 до 20 цм. Осовински размак банкова зависи од типа пластеника, начина узгоја и врсте хибрида. Предности су многобројне, а најважније је што побољшава аерацију земљишта и што не долази до гушења коријена, због вишка воде. Банкови  имају улогу ако се производња обавља на отвореном (њивска производња) у кишним сезонама када долази до појаве вишка воде.

 

Припрема прије садње обухвата припрему самог земљишта а затим припрему расада. Код припреме земљишта врши се, ако је потребно, додатно равнање банкова, затим постављање система за наводњавање и малч фолије. Код система за наводњавање најчешће се користи кап по кап и црна малч фолија. Код припреме расада врши се купљење чаша (ако је пикирани расад) или купљење саћа, затим потапање у раствор воде и ђубрива формулације 1:4:1, у количини од 1 до 2 килограма, у 1000 литара воде, због бољег укорјењавања.

Пресађивање се обавља ручно на припремљеној површини, а обиљежена малч фолија, буши се помоћу алата. Праве се отвори у које се врши садња паприке. Прављење отвора за садњу може се вршити на два начина: са вађењем дијела земље и утискивањем земље. Систем са вађењем земље доста је спорији од система са утискивањем, међутим, оба система имају своје предности и мане.

Садња се обавља ручно у припремљене отворе (рупе) на малч фолији. Међуредни размак зависи од начина узгоја. Претежно се на већ постављену малч фолију сади један ред, међутим, ако се садња обавља у два реда, међуредни размак је од 40 до 50 цм. Редни размак у систему једног реда на фолији је од 35 до 45 цм (у зависности да ли се производња обавља на једну или двије родне гране), а код система садње, два реда на малч фолију редни размак требало би да буде око 50 цм. Пожељна је садња у цик – цак форми. Вријеме садње за рану производњу, без додатног загријавања, је од краја марта до прве половине априла, док је вријеме за касну производњу, од половине маја до почетка јуна. Вријеме садње зависи од тренутних температура за дату сезону као и од положаја самог газдинства (равничарски или брдовити крај). Треба избјегавати садњу по најтоплијим дијеловима дана, тако да је најбоље вријеме за садњу у раним јутарњим и касним поподневним сатима. Садња парадајза обично се обавља када биљка има развијених пет до шест листова, међутим, ако се садња обавља у пластенике без додатног загријавања у ранијем периоду, пожељно је пресађивати већи расад (расад код којих је дошло до појаве првих цвјетних гранчица).

Наводњавање и прихрана

Прво наводњавање обавља се одмах послије пресађивања. Ако није вршена припрема расада у другом наводњавању треба извршити и прихрану системом фертигације са НПК ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1, у количини од једног до два килограма у 1.000 литара воде (или од 1 до 1,5 грама по биљци). Парадајз се сврстава у биљке са средњим захтјевима за водом, међутим, критичан период за воду је фаза цвјетања и заметања плодова. За нормалан раст и развој биљке, али и плодова, парадајз тражи умјерену влажност ваздуха и земљишта: ПВК од 60 % до 70 %, а РВВ од 50% до 60% (ПВК – пољски водни капацитет, РВВ – релативна влажност ваздуха).

Прихрана се обавља у више фаза са различитим формулацијама НПК ђубрива.

Прва фаза пресађивања и укоријењавања формулација ђубрива:  1:3:1 или 1:4:1, у количини од 50 кг/ха/седмично.

Друга фаза је фаза интезивног раста и  појаве прве цвјетне гране. Формулација :  1:1:1 у количини од 120 кг/ха/седмично.

Трећа фаза је почетак бербе. У овој фази прихрана се врши формулацијом 2:1:3 у количини од 150кг/ха/седмично.

Четврта фаза је фаза интензивног брања. У овој фази врши се прихрана ђубривима са високим садржајем калијума, формулације 1:1:4, у количини од 150 кг/ха/седмично.

У трећој и четвртој фази, уз прихрану НПК ђубривима, врши се и прихрана калцијум нитратом, у количини од 100 кг/ха/седмично. Калцијум нитрат не би требало мијешати са ђубривима која садрже сулфате. Количине и формулације за прихрану треба прилагодити претходно урађеној анализи земљишта, очекиваним приносима и врсти хибрида који се узгаја. Интензивна производња у савременим пластеницима незамислива је без употребе мјерних инструмената, прије свега тензиометра, ЕЦ метра, ПХ метра, екстрактора воденог раствора из земљишта и др. Према подацима ових инструмената одређује се интервал и норма наводњавања као и колична и формулација прихране.

Заштита и њега

Прва заштита треба да се обави фунгицидима на бази бакра у фази производње расада. Сљедећа заштита ради се, по потреби, инсектицидима и фунгицидима. Заштита се примјењује у случајевима ако штета прелази економски праг штетности. Осим хемијске заштите постоје  још механичке, физичке и биолошке мјере. Механичке мјере заштите од болести подразумјевају одстрањивање и уништавање заражених биљака и корова.  Механичка заштита смањује узрочнике болести за тренутну сезону али још више има користи за наредну сезону јер се механичким уклањањем обољелих плодова биљака и корова смањује  могућност даљњег ширења болести. Ова заштита уједно је и најјефтинија. Заражене биљке и корови стављају се у папирне или пластичне вреће те се на предвиђеном мјесту  спале или дубоко закопају. Физичке мјере подразумјевају дезинфекцију тла и соларизацију, а биолошке, употребу различитих организама и њихових метаболита са циљем сузбијања узрочника болести. Њега парадајза:

Пинцирање парадајза (закидање заперака) – приликом раста саме биљке расту и заперци који се формирају у пазуху листа. Ако би пустили биљку да расте сама попримила би изглед жбуна. Не само да би имала мале плодове, већ би дошло до повећане опасности, за развој гљивичних болести. Без пинцирања не би имали квалитетне плодова и принос би био веома мали. Зато је пинцирање обавезно да би добили плодове што бољег квалитета. Заперци се уклањају (откидају) када су мали дужине од 5 до 8 цм минимално једном седмично. У случају да заперак прерасте не врши се откидање, јер се тако прави велика рана на биљци, већ се само откине врх.

Декаптација  (закидање врхова) – се обавља када биљка достигне одређену висину или када се жели убрзати зрење плодова. Висина биљке коју желимо зависи од самог хибрида који узгајамо и типа пластеника.

Скидање доњег лишћа – уклања се доње лишће које стари и увија се, а до тога долази зато што су први плодови зрели или достигли карактеристичну величину за сорту. Уклањање листова је корисно и за боље провјетравање пластеника. У једном проходу не би требало скидати више од 1 до 2 листа, а послије скидања обавезна је заштита рана фунгицидима.

Оплодња – врши се механичким и хемијским путем. Механичким путем врши се употреба вибратора или протресање жица за које су биљке причвршћене. На овај начин вршимо ослобађање полена који оплоди тучак у цвијету и тако се заметне плод. Овај поступак изводи се у поподневним часовима када је релативна влажност ваздуха нижа.  Хемијским путем врши се третирање фитохормонима или стимулаторима раста. Овим средствима третирају се прве 2 – 3 цвјетне гранчице, а третирање се обавља у јутарњим сатима.

Осим наведених начина његе парадајза у савременим пластеницима врши се ипостављање мреже на отворима којом се спречава улазак штетних инсеката и излазак корисних. Исто тако, обрада око пластеника и постављање љепљивих плоча (плаве, жуте) у пластеник су мјере којима се смањује бројност штетних инсеката (љепљивим плочама се прати њихова бројност и одређује моменат третирања).

 

Слика 2. Скидање доњег лишћа

Слика 3. Узгој у шпалирном систему

Брање и паковање

Брање се готово увијек обавља од 90 до 120 дана од дана пресађивања. За локално тржиште парадајз се бере када је потпуно зрео и има карактеристичну боју за сорту. Ако је тржиште удаљено и транспорт траје од једног до два  дана брање се врши када плодови поприме ружичасту боју (почетак пуне зрелости). У почетку се парадајз бере ријетко, сваких шест до седам дана, а касније чешће, свака два до три дана.  У интезивној производњи и примјењеној пуној агротехници брање се обавља сваки дан. Парадајз се бере ручно, заједно са петељком, ако је то одлика хибрида, и пажљиво, да не би дошло до механичких оштећења. Пакује се у картонске или дрвене гајбе, а начин самог паковања, зависи од захтјева тржишта. Дрвене гајбе облажу се  материјалом (папир, картон и др.) којим се спријечава оштећење плодова приликом транспорта. Приликом дужег транспорта гајбе се слажу на палете, постављају се угаони држачи и врши се облагање фолијом.