Избор мјеста за постављање пластеника

У континенталном подручју, каква је наша регија, основни климатски фактори (температура, свјетлост и вода) ограничавају континуирану производњу поврћа на отвореном пољу током цијеле године, те како би се успјешно организовала и спровела цјелогодишња проиводња поврћа, треба комбиновати производњу у заштићеном простору са производњом на отвореном пољу. Развој пластеничке производње у великој мјери зависи од климатских услова који владају на простору гдје се подижу пластеници. Приликом избора мјеста за постављање пластеника, потребно је водити рачуна о организацији рада и обезбјеђењу потребних услова за раст и развој биљака. Пластеник треба поставити на одговарајућем мјесту с обзиром на земљиште, објекте домаћинства, саобраћајнице и могуће индустријске загађиваче, јер добар избор мјеста и добра организација обезбеђује његово максимално коришћење. Као први услов за избор мјеста је удаљеност од индустријских загађивача од 1 до 5km, како би се избјегао њихов штетан утицај на производњу поврћа и саме објекте. Удаљеност зависи од природе и величине загађивача, постојања природних баријера и правца дувања вјетрова. Такође, близина саобраћајница са већим интензитетом саобраћаја може довести до веће концентрације издувних гасова, те без обзира на потребну путну инфраструктуру, пожељно је да објекти буду удаљени од главних саобраћајница од 100 до 500m. Гасови и прашине имају токсично дејство на биљке, те неповољноно утичу на трајност и функцију материјала за покривање објекта, посебно оних пластичних материјала. Приликом планирања мјеста за пластенике мора се водити рачуна да размак између паралелних пластеника буде минимално једна висина пластеника због стварања сјене и клизања снијега. Конфигурација терена такође је битан услов за постављање пластеника. Терен треба да је раван, незасјенчен, без изразитих депресија или узвишица и очишћен од корова, са максималним нагибом 0,4%. У случају да је терен са већим нагибом потребно је равнање, а код нагиба већих од 3% праве се терасе на којима се подижу пластеници.  Најповољнији положај (експозиција) пластеника је смјер сјевер-југ. Ниво подземних вода треба да је на дубини од најмање 1,5m. Уколико је ниво подземне воде већи од границе, а земљиште повремено или стално влажно обавезно се мора поставити дренажни систем ради одвођења подземних вода, јер у супротном у таквим условима долази до оштећења коријеновог система. Пластеници се постављају у простору где су слабија дувања вјетрова, јер они могу снизити температуру и до 10°C. Пожељно је да пластеник буде у заклону, природном или подигнутом, у виду ограда, грађевинског објекта, зида и др. Са сјеверне стране подижу се јачи и виши заклони, због јачих удара вјетра, а са јужне нижи. Заклони не смију да стварају сјенку на пластенику, посебно у прољећном и јесењем периоду када сунчеви зраци падају под мањим углом. Дужина сјенке се може израчунати по формули d=H x tg α, гдје је H висина заклона, а tg α угао под којим сунце пада на земљу. Приликом постављања пластеника треба предвидјети простор за комуникацију (пут) за одвожење и довожење материјала. По могућности, пластеници треба да су близу или у саставу домаћинства због цјелодневне контроле у току 24h. За заливање биљака у пластенику треба предвидјети прије свега довољну количину квалитетне воде, чија температура треба да буде 18–20°C. Просјечно се узима да је потребно 5 l/m² као норма за цијелу годину или 1,5–2 кубика воде по 1m². Да би се постигао оптималан ефекат у избору мјера побољшања земљишта потребно је извршити хемијску анализу земљишта.