Наводњавање представља хидротехничку мјеру за побољшање физичких особина земљишта додавањем воде, како би се постигла оптимална влага за вријеме вегетације и тако постигао оптималан принос. Наводњавање се спроводи током једног дијела вегетације или током цијелог вегетацијског периода. Вода се користи из водених токова, вјештачких језера, извора или из пречишћених отпадних вода. Према начину претварања тока воде у капиларну воду у земљишту, постоје три методе наводњавања:
• површинско,
• подземно
• кишење (орошавање).
Наводњавање земљишта пружа усјевима најбоље услове за раст и олакшано је усвајање хранљивих материја из земље. Међутим, систем за наводњавање захтјева и редовно одржавање. Постоји велики број различитих система за наводњавање и бирају се у зависности од типа земљишта, квалитета воде, капацитета изворишта, и других фактора.
Без обзира који систем за наводњавање се користи, кроз цијеви и цријева не протиче чиста вода, кроз систем се додају водотопива ђубрива, а и без њих, вода може бити пуна каменца, који се временом таложи и може довести до тога да се проток воде прекине услед зачепљења.
Kако је систем за наводњавање значајна инвестиција, потребно је уложити вријеме и труд у његово одржавање како би ефикасно радио што дуже.
Да бисте спречити пријевремена оштећења и пропадање цијеви и филтера, потребно је упознати се са начинима чишћења система за наводњавање.
Темељно чишћење система уз употребу одговарајућих средстава за уклањање органског и вештачког отпада који се гомила у цијевима потребно је вршити једном у току сезоне – најбоље на крају, у јесен. Тако ћете осигурати ефикасност система и квалитетно наводњавање за усјеве и за наредне сезоне и спријечити стварање чепова које филтери не могу да ријеше.
Ово се можете примењивати и редовно у току сезоне како бисте испрали земљу из цијеви и обезбједили чисту воду за биљке.
Идеално рјешење за чишћење система за наводњавање би било следеће:
• редовно (бар два пута у току сезоне)и то испирање водом
• на крају сезоне: детаљно чишћење хемикалијама
Још један бенефит детаљног чишћења цијеви и цријева на крају сезоне јесте то што може боље да се припреми систем за наредни вегетациони период, а уколико се при чишћењу примети рђа или бијеле наслаге на цијевима, требало би да провјерити која је pH вриједност воде која се користи за наводњавање. Ове бијеле наслаге су често последица повећане концентрације гвожђа и калцијума, што може бити знак за провјеру квалитет воде коју користимо за наводњавање.
Осим испирања водом, чишћење система за наводњавање подразумијева и коришћење хемикалија. Да бисте спријечили њихов лош утицај на животну средину, треба предузети следеће кораке прије самог чишћења:
• провјерити са произвођачем система да ли су цијеви предвиђене за чишћење јаким киселинама или хлором.
• обезбједити средства за заштиту (заштитне рукавице, наочаре и маску) како не бисте директно удисали испарења и да хемикалије случајно не би дошле у додир са кожом или очима.
• пажљиво прочитајте упутства на паковањима средстава за чишћење за случај да не смију да долазе у додир једно са другим.
• ако за чишћење користите киселине, обавезно се строго придржавати упутства произвођача при припреми раствора са водом да не би негативно дјеловале на биљке и земљиште.
Чишћење система за наводњавање киселинама
Редовно испирање цијеви и цријева може умањити потребу за коришћењем веће количине киселине да бисте ефикасно очистили систем за наводњавање. Најчешће се у ове сврхе користе фосфорна, азотна, лимунска и сумпорна киселина, а оне су уједно и најдоступније.
Иако је највише у употреби, сумпорна киселина је веома опасна, па се савјетује да се њом рукује изузетно пажљиво. Прије него што се одабере киселина којом се чисти система за наводњавање, провјерите да ли су сви дијелови система отпорни на њу.
Лимунска киселина је одлична за одржавање и спречавање нагомилавања наслага гвожђа у цијевима за наводњавање, мада је мање ефикасна од неких других типова киселина.
Предност чишћења система за наводњавање киселинама је у томе што успјешно отклања зачепљења, а истовремено уклања и бактерије које се често нагомилавају у овим системима и негативо утичу на усијеве до којих доспјевају кроз воду.
Чишћење система за наводњавање хлором
Kао врло ефикасна показује се комбинација хлора и азотне киселине, посебно када су у питању алге и слични живи организми. Прије додавања ових супстанци треба испрати цијеви чистом водом, па затим додати раствор хлора који остаје у цијевима 24 сата.
Након тога, потребно је добро испрати хлор затим укључити систем да ради неко вријеме, потом додати азотну киселину и на свака три сата укључујете систем да капље како би се испрале наслаге из цијеви.
Тек када су цијеви потпуно чисте, наводњавање смије да ради својим пуним капацитетом. Након употребе ових хемикалија, потребно је још једном темељно испрати све чистом водом.
Наведени савјети односе се на чишћење цијеви и цријева којима наводњавате земљиште. Међутим, не треба заборавити да се и на другим компонентама система могу задржати прљавштина, бактерије, алге и друге нежељене материје, па је потребно очистити и њих, а то се ради тако што се пипетом узима киселина или други раствор који се користи за чишћење и накапа на емитере или филтере.
Уколико се комбинује чишћење са хлором и киселином треба водити рачуна да хлор и киселина никако не дођу у додир једно с другим јер може доћи до озбиљне хемијске реакције.
Употреба квалитетних филтера
Превенција је најбоља опција – уколико не дозволимо да се отпадне материје и прљавштина превише нагомилају у система за наводњаваје, процес чишћења ће бити једноставан и брз.
И из тог разлога треба користити квалитетан систем за филтрирање воде. Различите врсте квалитетних филтера, који такође захтевају редовно чишћење, могу да обезбједе да све нечистоће остану у филтерима и на тај начин обезбједе оптимални проток воде.
Ваља имати у виду и да данас постоје модерни системи за филтрирање који се аутоматски чисте када се на њима налази превише отпадних материја.
И свега наведеног долази се до закључка да редовним чишћењем система за наводњавање продужавамо животни вијек инвестиције, као и квалитет наводњавања земљишта.
