Болест црна пјегавост, узрокована гљивицом Alternaria solani, честа је појава у подручјима гдје се интензивно узгаја кромпир. Појава ове болести је учесталија у подручјима гдје су средње дневне температуре између 25 и 28° С. Честе појаве веома топлих и спарних љетних мјесеци доприносе све снажнијим појавама црне пјегавости. Стога, штете од ове болести расту посљедњих година. Губици приноса биљеже се у распону од 70-80%, док су најчешће штете на незаштићеним пољима између 5 и 20%.
Црна пјегавост је гљивична болест узрокована гљивицом Alternaria solani, која презимљава на биљним остацима зараженим из претходних сезона, посебно у благим зимама. При оптималним условима, температура од 25 до 28° С и високој влажности зрака долази до брзог ширења болести са заражених на здраве биљке. Кише могу испирати конидије гљивице са надземних дијелова до кртола, гдје се зараза може проширити, а мицелиј гљивице може преживјети и до сљедеће сезоне.
Симптоми болести се прво појављују на доњим листовима у облику малих жућкастих пјега промјера 2 – 3 mm, чији је руб оштро ограничен од здравог ткива. Пјеге с временом тамне и постају црне, с видљивим концентричним круговима, што карактерише ову болест и омогућава лако распознавање. Листови са високим степеном инфекције, који имају више пјега, суше се, али остају на стабљици. Због појаве црне пјегавости долази до нарушавања фотосинтезе, што доводи до поремећаја осталих процеса метаболизма у биљци. На кртолама се такођер могу појавити пјеге, које су јасно одвојене од здравог ткива. Формиране кртоле обољелих биљака су доста ситније, садрже мање скроба и тешко се одржавају у складишту.
Мјере борбе против црне пјегавости су веома значајне за очување здравља усјева, посебно у подручјима гдје је ова гљивична болест честа. Здрав садни материјал и плодоред прве су превентивне мјере заштите од црне (концентричне) пјегавости. Неке сорте су мање осјетљиве па их треба узети у обзир.
Заштита кромпира од црне пјегавости је заснована на употреби заштитних средстава- фунгицида на бази азоксистробина (0,5 l/hа), пираклостробин и боскалид (0,25 kg/hа), дифенконазол (0,5 l/hа) , флуксапироксад и дифенконазол (0,75 l/hа).
Комбинација превентивних стратегија попут примјене фунгицида, редовног надзора биљака те одржавања добре дренаже и прозрачности земљишта играју кључну улогу у минимизирању штета и осигуравању стабилног и здравог приноса кромпира.
