Витамини
Оптимална исхрана говеда, као и њихово извођење напоље обезбјеђују унос витамина који су неопходни за њихов раст и развој, а то су витамини А, Д и Е.
Витамин А игра кључну улогу о одржавању здравља очију, коже, обнављању респираторног, дигестивног и репродуктивног тракта. Такође, овај витамин неопходан је за правилно функционисање бубрега, нормалан развој костију, зуба и нервног ткива. Витамин А долази из каротена, који се налази у зеленим и жутим биљкама. Заправо, витамин А се показао као ефикасан у лијечењу болести бијелих мишића код телади.
Витамин Д јe потребан за здравље костију и дигестивног тракта. Животиње формирају витамин Д када су изложене сунцу.
Зелена лисната храна и житарице су извор витамина Е. Иако је животињска потреба за витамином Е од суштинске важности она није добро схваћена.
Иако су неопходни у исхрани говеда, могући проблеми који произилазе због недостатка једног или више од ова три витамина не појављују се често. Додаци витамина могу да помогну, али они не могу у потпуности да замјене недостајуће витамине.
Минерали су елементи без којих су у организму незамисливе многе физиолошке функције. Од њих зависе биохемијски процеси у организму, затим кретање течности у ткивима, коагулација крви, али и процеси варења. Сваки поремећај односа минералних материја у организму доводи до поремећаја здравственог стања. Минерали калцијум, фосфор, калијум, натријум и магнезијум су познати и под заједничким називом макроелементи, будући да се у организму налазе у већој количини.
Сваки поремећај односа минералних материја у организму доводи до промјена здравственог стања, док недовољно витаминима обогаћена исхрана доводи до појаве различитих патолошких стања код свих врста и категорија домаћих животиња.
Недостатак минерала узрокује болести животиња
Постоје и други неопходни минерали који се називају микроелементима као што су: бакар, кобалт, јод, цинк и селен. Они се налазе у ткивима у врло малим количинама, али сви имају озбиљну улогу у функционисању комплетног организма. У пракси је најчешће ријеч о недостатку једног или више потребних минералних састојака у храни или о неповољном односу појединих минерала. Ти поремећаји се неповољно одражавају на организам животиње. Повећане потребе за минералним материјама нарочито показују бремените, високопроизводне, као и младе животиње које су у развоју.
Поремећај односа калцијума и фосфора узрокују различите аномалије
Веће количине минерала троше се код повећане производње млијека, јаја, вуне, али и код товних животиња. Стога је неопходно осигурати довољне количине калцијума и фосфора који морају бити у одређеном односу. Тај однос је често поремећен, те доводи до многих аномалија као што су рахитис, остеомалација, појава да животиње једу разне предмете, лизање зидова, пијење осоке и појава канибализма. Поред недостатка и неправилног односа калцијума и фосфора, мањак калијума и натријума у организму животиња доводи до различитих поремећаја у варењу, смањењу продукције млијека, губљењу апетита и сметње у функцији мишића.
Недостатак натријум-хлорида јаче изражен код преживара
Већи значај се придаје натријуму, посебно његовој вези са хлором, односно натријум-хлориду. Недостатак натријум-хлорида најјаче је изражен код преживара, јер они са храном добијају мање количине тог минерала. Из тог разлога се свакодневној прехрани додаје со и то најчешће у виду камена који оне слободно лижу. Међу минералима неопходним за животињски организам се налази и гвожђе, које је посебно важно код прасади, телади и јагњади, а чији недостатак узрокује анемију.
Повећање продуктивности узрокује поремећаје исхране говеда
Организам животиња се непрекидно троши, а у исто вријеме се одвијају и стални процеси оксидације. Како би се ти процеси одржали на нивоу физиолошких потреба, организму је редовно потребна храна. Поремећај у том саставу и односу доводи до поремећаја у функцијама. Интензивирањем сточарске производње и жељом за што већом продуктивношћу домаћих животиња, а посебно млијечних крава, све више до изражаја долазе различите неправилности у исхрани.
Најчешћи случај је да животиње храном не добијају довољне количине неких нутријената, чији недостатак доводи до обољења или смањене продуктивности. Такве посљедице непотпуне исхране се не примјећују одмах, већ кроз одређено вријеме долази до манифестације патолошких стања. У пракси се, у највећем броју случајева, срећу појаве недовољне конзумације бјеланчевина, минерала и витамина.
