У вријеме великих поскупљења и поремећаја тржишта житарица сви произвођачи теже економичнијим оброцима. Једна од житарица која је економична за производњу и може да појефтини оброк јесте зоб. Због великог садржаја влакана која потичу прије свега од љуске, зрно зоби садржи најмање енергије од свих житарица које се гаје на подручјима са умјереном климом. Због тога је за исхрану непреживара најбоље љуштити зоб.
Постоје озиме и јаре форме зоби као и два варијетета: метличаст и заставичар. Од укупне производње ове житарице, око 60 – 80% утоши се за исхрану животиња, а мањи дио примењује се за исхрану људи. Главни недостатак култивисане врсте зоби је његово отежано љуштење, јер је зрно покривено спољашном тврдом пљевицом, као и унутрашњом, која је на доњем крају срасла са зрном.
Зоб садржи око 12% сирових протеина, а сирове целулозе око 11%. За разлику од других жита, зрно зоби садржи глукане који успоравају усвајање протеина и угљених хидрата из органа за варење, што је непожељно, нарочито код млађих животиња у интезивном тову. Међутим, те исте материје пожељне су у исхрани људи јер снижавају ниво холестелора и глукозе у крви. Kоличина масти у зрну зоби је 5%, а оне су у значајном проценту изграђене од незасићених масних киселина, што веома повољно утиче на састав млијечне масти и што омогућава добијање мекшег маслаца, који је технолошки неповољнији за употребу.
Зоб се највише употребљава у исхрани коња, како због укуса тако и због дијететичког дјеловања на варење. Kоњи храњени зоби веома ријетко оболијевају од колика и такозване празничке болести. Одраслим грлима се даје у зрну, а ждријебадима и старијим коњима прекрупљен. У оброцима за коње који тешко раде, 50 % зоби требало би замијенити кукурузом због веће концетрације енергије. Може се давати и приплодним овцама до 15% у смјеси, јагњади до 10% и грлима у почетку това, с тим што са одмицањем това треба смањити његов удио у оброку. Обичан унос најчешће се не препоручује за исхрану живине због тога што проузрукује проблеме у варењу хране. Међутим, показало се да укључивање зоби у оброке за товне пилиће у количини од 10 -15% доприноси бржем опорављању и смањењу појаве кљуцања перја и смањење канибализма. У нормалним ситуацијама се препоручује 2% зоби у смјешама за товне пилиће узраста до 21 дан, односно 4% за категорију пилића од 21-42 дана узраста, док се за приплодни подмладак старости до 6 недеља препоручује 12%, а за старосну категорију 7-20 недеља до 16% удијела у смјеси. Kомерцијалне носиље требало би да добијају до 12% зоби у оброку, а носиље јаја за приплод до 16%.
Зоб се нарочито препоручује у исхрани приплодног материјала говеда и бикова за приплод. Сматра се да у исхрани бикова повољно дјелује на сперматогенезу. Kоличина зоби у смјешама за телад је до 15 %, а за тов јунади до 35 %. Зоб се може давати и супрасним крмачама до 25% у оброку, крмачама у лактацији до 15%, прасадима на сиси до 6%, а прасадима по залучењу до 10%, те грлима у тову и приплоду до 15%. Међутим, требало би знати да овас доводи до стварања мекше масти у односу на јечам и кукуруз, због чега се добија сланина лошијег квалитета.
