Најзначајније земљишне штеточине које смањују принос кромпира су жичари (Elteridae) и грчице хрушта (Scarabaeidae), те совице (Noctuidae) и ровци (Gryllotalpidae). Највеће штете наносе корјенастим и кртоластим културама, хранећи се корјенчићима, убушујући у кртоле кромпира или у стабљику, те пресијецајући коријен или стабљику, односно њен почетни дио који се налази при земљи.
Скочибубе су бројна група инсеката. Одрасле јединке нису штетне, хране се поленом цвјетова, док ларве причињавају изразите штете, хранећи се коријењем биљака и веома су опасне штеточине кромпира, али и многих других повртарских и ратарских култура. Убушују се у коријен или кртолу кромпира хранећи се његовим садржајем. Kртола на крају може бити потпуно избушена у свим смјеровима и без тржишне вриједности. Ходници су најчешће промјера до 5 mm са или без присутне ларве.

Ларве скочибуба изгледом подсјећају на комадић жице, одакле и потиче назив жичари. Оне се развијају у земљишту. Дужина тијела им се креће од 1,5 до 3,5 cm. Због њихове прождрљивости страдају многе биљке. Бројност ларви је највећа на новоразораним лединама или површинама које су претходних година биле засијане травно – легуминозним смјесама. Циклус развића траје 4-5 година. Kритичан број је 2-5 ларви средњег, односно 1-2 ларве старијег узраста на m2.

Презимљавају ларве, а могу и одрасле јединке код појединих врста. Развој траје од 3 до 5 година.
Ларве хрушта су веће и шире, бијеле боје и налазе се у земљишту савијене по чему су добиле назив „грчице“. Хране се кртолама кромпира, али не буше ходнике већ узрокују неправилне изгризотине на површини кртоле.
И жичари и грчице имају циклус развоја једне генерације кроз више година. Презимљавају у земљишту, започињу исхрану када температура земљишта досегне 8-10°C. Жичари су присутни у свим узгојним подручјима, док су грчице више присутне у брдским и влажнијим крајевима.

Озима совица (Agrotis segetum) је полифагна штетоцина и паразитира на преко 150 биљних врста. Штете наноси гусјеница тако што изгриза лист по маргинама, а затим гризе коријен и на крају кртоле. Старије гусјенице прегризају биљку на мјесту гдје стабло прелази у коријен. Има двије генерације, прва се јавља у мају , а друга у августу. Са аспекта штете коју наноси значајнија је друга генерација. Економски праг штетности износи 2-3 ларве по m2.

Ровац (Gryllotalpa Gryllotalpa) је такође полифагна штеточина која напада велики број биљних врста. Развој једне генерације траје од 13- 14 мjесеци. Ларве се споро развијају и током овог стадијума се крећу уз мајку која их штити и обезбjеђује храну. Kада се ларвени стадијум оконча наступа стадијум лутке у ком ровци добијају свој карактеристичан изглед. Презимљава као ларва и одрастао инсект. Ровци, траже топла мјеста за презимљавање и тако се често увлаче у стајњак и компост.
Ровац причињава штете и у стадијуму ларве и имага, храни се корјенчићима и копа тунеле кроз земљу. На ова два начина наноси штету биљном корјену и подземним органима. Биљке се суше и неповратно вену. На отвореном пољу напади су спорадични и зависе од стадијума развоја инсекта.
Наведене штеточине живе у земљишту или на самој површини и у врло кратком времену оштећују коријен и подземне биљне органе, кртоле кромпира. Нападнуте биљке се ломе, вену и прорјеђује им се склоп што се одражава на квалитет и принос.

Мјере заштите треба планирати и спроводити на вријеме јер се ове штеточине активирају с прољећним загријавањем земљишта. Да бисмо спријечили наведене проблеме, земљиште припремељно за сјетву или садњу требамо третирати земљишним инсектицидима на бази тефлутрина. Примјена инсектицида се може вршити по цијелој површини или у редове (код примјене у редове редукује се количина ) са садњом кромпира. Kод сузбијања совица поред третирања земљишта неопходно је третирати и надземне дијелове биљака.