Стални раст потреба у сточарским производима, захтјева и стални развој сточарства, у оквиру кога треба посебно истаћи задатке на унапређењу генетског капацитета гајених животиња у циљу веће и квалитетније производње меса, млијека, јаја, вуне и дугих производа. Селекција стоке има значајну улогу у остваривању наведених циљева. Она представља значајан чинилац без кога не може бити озбиљних резултата побољшања генетске основе и повећања продуктивности сточарства у цјелини.
Послови и задаци на селекцији стоке обављају се по утврђеним методолошким поступцима заснованим на међународним стандардима.

Сви ти поступци се морају обављати јединствено, систематски, благовремено и тачно. Сама селекција представља једну од основних зоотехничких мјера за ефикасно унапрђење сточарства, а састоји се у томе да се од расположивих грла која се употребљавају у приплоду одаберу она која највише одговарају постављеним циљевима. Циљеви узгоја се постављају кроз одређење програме узгоја. До сада су донешени:Програм узгоја говеда за период 2016 – 2021., Програм узгоја оваца у Републици Српској за период 2018 – 2022Године.

 

Програм узгоја је скуп селекционих метода и поступака којима се остварује генетско унапређивање гајених раса говеда и оваца у Републици Српској

 

Планским узгојем подстиче се повећање ефикасности производње и узгоја домаћих животиња уз очување или побољшање њихове виталности, повећање економичности сточарске производње, побољшање квалитета сточарских производа, те очување генетске разноврсности домаћих животиња.
Узгојни програм одређује популације на којима се спроводи, узгојне циљеве, методе и поступке остваривања, учеснике спровођења и њихове међусобне односе.

Узгојним циљем изграђује се пожељни генетски потенцијал животиња. Код одређивања узгојног циља узет је у обзир удио насљеђивања одређених особина, привредни значај особина које се унапређују и могућност тачног мјерења особина које се желе унаприједити. При генетској изградњи говеда важност се придаје основним производним особинама (млијеко и месо), спољашњости грла и репродуктивним особинама.

Методе рада у спровођењу овог програма заснивају се на примјени селекцијских мјера и поступака прописаних међународно признатим правилима, која су и саставни дио зоотехничке легислативе Републике Српске.

Спровођење контроле производности говеда врши се у складу са правилима Међународног одбора за контролу производности животиња – енгл. International Committee for Animal Recording (ICAR).
Квалитетно приплодна грла тестирају се на основу података о њиховим производним особинама (перформанс тест), односно на основу података о особинама потомака (прогени тест)
у складу са правилником који прописује поступак оцјењивања узгојних вриједности, испитивање производности и тестирање на потомство приплодних и укрштених домаћих животиња.

Спровођење узгојних програма по расама и сојевима заснива се на сљедећим мјерама селекције, а у зависности од типа производње:

контрола млијечности,
контрола производње меса,
линеарна оцјена типа,
матична евиденција.

Контрола млијечности

Сама контрола млијечности представља производну особину која се региструје и утврђује стално у одређеним временским интервалима. Треба ставити нагласак на исправно систематско провођење Узгојно селекцијског рада. Подлога за све узгајивачке циљеве је познавање производних особина код појединих животиња, а то нам нуди контрола производности. Без контроле производности не може постојати ни један програм узгојно-селекцијског рада. Само спровођење контрола производности неводи ка повећању млијечности него пружа битне податке о производним особинама животиња које служе за спровођење негативне и позитивне селекције, одређује узгојне вриједности животиње, контролу насљеђа, планирање производног усмјерења и друге мјере за узгој. Контрола производности пружа подлогу за селекцију, а тиме се унапријеђује односно повећава производност по грлу. Само у изузецима контрола производности служи директно за производне-узгојне листе. Индиректно има удио на оцјени приплодних бикова контролом насљедства у свим контролисаним стадима. Узгајивач који не проводи контрола производности значи да губи могућност тестирања, а тиме губи и контакт са генетички најнапреднијом групом животиња. У овом моменту уштеда се може у будућности показати као губитак.

Методе контроле производности:

Метода А: Обухвата утврђивање количине, проценат масти, бјеланчевина и лактозе и евентуално других састојака у млијеку. Ради се у двије варијанте и ову контролу проводи одговорно лице.
Варијанта А4: контрола производности се проводи у просјечним интервалима 27,5 до 30,5 дана, из свих мужа у току 24 сата, ради се 12, евентуално 13 пута у току године и представља стандардну методу.
Варијанта АТ: контрола производности се проводи у интервалу од 30 дана од једне муже један мјесец ујутро, а други увечер. Код дванаест контрола годишње у размацима од 29,5до 30,5 дана.
Метода Б: Контролу ради фармер или у сарадњи са одговорном особом. Метода Б се проводи у интервалима до 30 дана из свих мужа у току дана за контролу и 12 контрола годишње. За вјеродостојност података је одговоран фармер (све биљешке води фармер). Метода Б биљежи податке мужи и садржају масти, бјеланчевина и лактозе, те евентуално других састојака млијека.

Све ове методе се приказују одвојено од методе А и не могу се употребити за контролу наслијеђа млијечне производности.

Контрола производње меса

Поред селекцијског рада на унапређењу особина млијечности, ради се и на особинама товности као што је меснатост и прираст.

Особине пораста (дневни прираст, тјелесна маса,или конверзија хране)тјелесна и мишићна развијеност као и кланичне карактеристике представљају важне особине. Организовање селекције на ове особине се врши путем перформанс тестова младих мушких јединки, а каснијим њиховим прогеним тестом се утврђује њихова приплодна вриједност.

Сам перформанс тест код говеда се проводи ма мушким теладима из планског парења са елитним биковима и и одабраних биковских мајки.

Телад се бирају при узрасту од око 50 дана на основу поијекла, развијености и здраственог стања. Перформанс тестови се изводе у тестним станицама и производним условима на фарми. Прати се њихов пораст и развој. Припремни период траје од 50. До 120. дана .

Тестирање се врши од 120-365. Дана, мјерењима тјелесне масе на сваких 28 дана.
Поред мјерења тјелесне масе мјере се и тјелесне димензије и врши оцјена тјелесне грађе. После тога одабрана грла се стављају у биолошки и прогени тест. Само позитивно тестирана мушка грла могу се ставити даље у репродукцију.

Линеарна оцјена типа

Приликом набавке грла веома је важна визуелна процјена грла. Визуелна процјена и добро препознавање карактеристика крава је прелиминаран показатељ млечности, дуговечности и репродуктивне способности грла.

Процјена тјелесне развијености представља критичко оцјењивање грла
којим се утврђује да ли дотично грло својим укупним изгледом гарантује поред доброг здравља и високу производњу.

Линеарна оцена је настала у складу са потребама одгајивача говеда јер омогућава вршење селекције код грла на више особина истовремено. Линеарна оцена је основа свих савремених квалификационих система и темељ свих система за описивање млечних крава. Пожељно је да се краве оцјењују у првој лактацији од 30. до150. дана од телења предвиђено је нумеричко оцењивање грла за поједине особине, ово нумеричко односно линеарно оцењ ивање укључује оцену сваке предвиђене особине у њеним биолошким екстремима у распону од 1 до 9.

Процена екстеријера животиња врши се на основу познавања грађе и функције појединих органа. Посебно оштро се третирају наследне мане и из одгоја се искључују сва грла са аномалијама. Када је у питању линеарно оцењивање типа оцјењују се следеће особине:
• висина крста,
• ширина груди,
• дубина тијела,
• угао карлице,
• ширина карлице,
• задње ноге поглед са стране,
• задње ноге поглед од позади,
• угао папка,
• веза предњег вимена,
• висина везе задњег вимена,
• централни лигамент,
• дубина вимена,
• позиција предњих сиса,
• дужина сиса,
• позиција задњих сиса,
• кретање и оцена телесне кондиције.

За мјерење развијености појединих делова тела користи се Литинов штап и пантљика.

Матична евиденција

За успјешно спровођење селекције и унапрђења, један од важних услова је и уредно и тачно вођење матичног књиговодства.

То је неопходно помоћно средство за повећање производности грла. Циљ вођења матичне евиденције је унапређење сточарства, како на појединачном газдинству и фарми, тако и на унапређењу сточарства у некој земљи. Само тачна и уредна матична евиденција пружа праву информацију о приплодној вриједности сваког грла, а то је важно за селекцију стоке. Предуслов за тачност евиденције је да грло буде правилно обиљежено и праћено од његовог рођења.

Матичну евиденцију чине књиге и обрасци од којих сваки има своју сврху. У њих се уписују подаци о грлима која се намјеравају користити или се већ користе у приплоду. Матична евиденција садржи податке о порјеклу грла, развијености, продуктивности, плодности, здрављу и наследним особинама. Вјеродостојни подаци о порјеклу, производним и репродуктивним особинама омогућиће избор најбољих грла за приплод, а истовремено утицати и на економски просперитет на газдинству и то на неколико начина:

  • Држање најпродуктивнијих грла омоугућиће већу производњу млијека, меса, јаја…
  • Смањивање потрошње хране јер ће се на фарми остављати само здрава и најпродуктивнија грла
  • Излучивање грла која не остварују производњу карактеристичну за поједину расу
  • Обезбедиће се довољан број квалитетног подмлатка које ће служити за даљи ремонт

Подацима о порјеклу грла избјегава се парење грла у сродству.

Матична књига подијељена је на главни дио и додатне дијелове.

У главни дио матичне књиге уписују се квалитетно приплодне животиње чистих раса добијене спровођењем потврђеног узгојног програма које испуњавају сљедеће услове:

  1. да имају познате родитеље и родитеље родитеља исте расе, изузев код копитара гдје морају имати познато пет генерација предака,
  2. да су обиљежене од почетка према прописима за обиљежавање и
  3. да имају родослов који је усаглашен с правилима те матичне књиге.

У додатни дио матичне књиге могу се уписати женске квалитетно приплодне животиње које у цијелости не задовољавају услове из главне књиге, а ако задовољавају сљедеће услове:

  1. да се може на основу документације утврдити њихово поријекло
  2. да је оцјеном потврђено да задовољавају стандарде расе, према потврђеном узгојном програму и
  3. да располажу са минимум података о вриједностима производних особина.

У додатни дио матичне књиге могу се уписати и мушке квалитетно приплодне животиње које задовољавају услове, а од посебног су узгојног значаја.

Додатни дио матичне књиге води се на обрасцима главне књиге у које се уписују расположиви подаци.

Помоћна матична евиденција за поједине врсте животиња састоји се од сљедећих образаца:

а) говедарство:

  1. картон употребе у приплоду,
  2. регистар телади,

б) овчарство и козарство:

  1. картон употребе у приплоду,
  2. регистар јагњади и јаради,

в) свињарство:

  1. картон употребе у приплоду,
  2. регистар прасади,

г) живинарство:

  1. регистар производног јата,
  2. регистар подмлатка,

д) коњарство:

  1. књига припуста,
  2. регистар ждријебљења.

Највећи генетски напредак остварује се генетском изградњом приплодњака, те њиховим планским коришћењем на популацији појединих раса и сојева говеда.

Генетски напредак приплодњака остварује се посебним узгојним методама и поступцима који су усклађени са начелима INTERBUL-a и састоји се од сљедећих радњи:

  • избор родитеља нових генерација приплодњака,
  • спровођење перформанс теста младих приплодњака,
  • спровођење прогених тестова позитивно оцјењених приплодњака након завршетка перформанс теста,
  • коришћење позитивно тестираних приплодњака на популацији путем вјештачког осјемењавања или природног припуста.

Сталним провођењем претходних поступака прикупљања и евидентирања података долази се до генетског унапређњења гајених животиња а долази и до постизања квалитетнијих производа и у већем обиму.