Сама контрола млијечности представља производну особину која се региструје и утврђује стално у одређеним временским интервалима. Треба ставити нагласак на исправно систематско провођење Узгојно селекцијског рада. Подлога за све узгајивачке циљеве је познавање производних особина код појединих животиња, а то нам нуди контрола производности. Без контроле производности не може постојати ни један програм узгојно-селекцијског рада. Само спровођење контрола производности неводи ка повећању млијечности него пружа битне податке о производним особинама животиња које служе за спровођење негативне и позитивне селекције, одређује узгојне вриједности животиње, контролу насљеђа, планирање производног усмјерења и друге мјере за узгој. Контрола производности пружа подлогу за селекцију, а тиме се унапријеђује односно повећава производност по грлу. Само у изузецима контрола производности служи директно за производне-узгојне листе. Индиректно има удио на оцјени приплодних бикова контролом насљедства у свим контролисаним стадима. Узгајивач који не проводи контрола производности значи да губи могућност тестирања, а тиме губи и контакт са генетички најнапреднијом групом животиња. У овом моменту уштеда се може у будућности показати као губитак.

Методе контроле производности:

Метода А: Обухвата утврђивање количине, проценат масти, бјеланчевина и лактозе и евентуално других састојака у млијеку. Ради се у двије варијанте и ову контролу проводи одговорно лице.
Варијанта А4: контрола производности се проводи у просјечним интервалима 27,5 до 30,5 дана, из свих мужа у току 24 сата, ради се 12, евентуално 13 пута у току године и представља стандардну методу.
Варијанта АТ: контрола производности се проводи у интервалу од 30 дана од једне муже један мјесец ујутро, а други увечер. Код дванаест контрола годишње у размацима од 29,5до 30,5 дана.
Метода Б: Контролу ради фармер или у сарадњи са одговорном особом. Метода Б се проводи у интервалима до 30 дана из свих мужа у току дана за контролу и 12 контрола годишње. За вјеродостојност података је одговоран фармер (све биљешке води фармер). Метода Б биљежи податке мужи и садржају масти, бјеланчевина и лактозе, те евентуално других састојака млијека.

Све ове методе се приказују одвојено од методе А и не могу се употребити за контролу наслијеђа млијечне производности.

Поред селекцијског рада на унапређењу особина млијечности, ради се и на особинама товности као што је меснатост и прираст.

Особине пораста (дневни прираст, тјелесна маса,или конверзија хране)тјелесна и мишићна развијеност као и кланичне карактеристике представљају важне особине. Организовање селекције на ове особине се врши путем перформанс тестова младих мушких јединки, а каснијим њиховим прогеним тестом се утврђује њихова приплодна вриједност.

Сам перформанс тест код говеда се проводи ма мушким теладима из планског парења са елитним биковима и и одабраних биковских мајки.

Телад се бирају при узрасту од око 50 дана на основу поијекла, развијености и здраственог стања. Перформанс тестови се изводе у тестним станицама и производним условима на фарми. Прати се њихов пораст и развој. Припремни период траје од 50. До 120. дана .

Тестирање се врши од 120-365. Дана, мјерењима тјелесне масе на сваких 28 дана.
Поред мјерења тјелесне масе мјере се и тјелесне димензије и врши оцјена тјелесне грађе. После тога одабрана грла се стављају у биолошки и прогени тест. Само позитивно тестирана мушка грла могу се ставити даље у репродукцију.

Приликом набавке грла веома је важна визуелна процјена грла. Визуелна процјена и добро препознавање карактеристика крава је прелиминаран показатељ млечности, дуговечности и репродуктивне способности грла.

Процјена тјелесне развијености представља критичко оцјењивање грла
којим се утврђује да ли дотично грло својим укупним изгледом гарантује поред доброг здравља и високу производњу.

Линеарна оцена је настала у складу са потребама одгајивача говеда јер омогућава вршење селекције код грла на више особина истовремено. Линеарна оцена је основа свих савремених квалификационих система и темељ свих система за описивање млечних крава. Пожељно је да се краве оцјењују у првој лактацији од 30. до150. дана од телења предвиђено је нумеричко оцењивање грла за поједине особине, ово нумеричко односно линеарно оцењ ивање укључује оцену сваке предвиђене особине у њеним биолошким екстремима у распону од 1 до 9.

Процена екстеријера животиња врши се на основу познавања грађе и функције појединих органа. Посебно оштро се третирају наследне мане и из одгоја се искључују сва грла са аномалијама. Када је у питању линеарно оцењивање типа оцјењују се следеће особине:
• висина крста,
• ширина груди,
• дубина тијела,
• угао карлице,
• ширина карлице,
• задње ноге поглед са стране,
• задње ноге поглед од позади,
• угао папка,
• веза предњег вимена,
• висина везе задњег вимена,
• централни лигамент,
• дубина вимена,
• позиција предњих сиса,
• дужина сиса,
• позиција задњих сиса,
• кретање и оцена телесне кондиције.

За мјерење развијености појединих делова тела користи се Литинов штап и пантљика.

За успјешно спровођење селекције и унапрђења, један од важних услова је и уредно и тачно вођење матичног књиговодства.

То је неопходно помоћно средство за повећање производности грла. Циљ вођења матичне евиденције је унапређење сточарства, како на појединачном газдинству и фарми, тако и на унапређењу сточарства у некој земљи. Само тачна и уредна матична евиденција пружа праву информацију о приплодној вриједности сваког грла, а то је важно за селекцију стоке. Предуслов за тачност евиденције је да грло буде правилно обиљежено и праћено од његовог рођења.

Матичну евиденцију чине књиге и обрасци од којих сваки има своју сврху. У њих се уписују подаци о грлима која се намјеравају користити или се већ користе у приплоду. Матична евиденција садржи податке о порјеклу грла, развијености, продуктивности, плодности, здрављу и наследним особинама. Вјеродостојни подаци о порјеклу, производним и репродуктивним особинама омогућиће избор најбољих грла за приплод, а истовремено утицати и на економски просперитет на газдинству и то на неколико начина:

• Држање најпродуктивнијих грла омоугућиће већу производњу млијека, меса, јаја…
• Смањивање потрошње хране јер ће се на фарми остављати само здрава и најпродуктивнија грла
• Излучивање грла која не остварују производњу карактеристичну за поједину расу
• Обезбедиће се довољан број квалитетног подмлатка које ће служити за даљи ремонт

Подацима о порјеклу грла избјегава се парење грла у сродству.

Матична књига подијељена је на главни дио и додатне дијелове.

У главни дио матичне књиге уписују се квалитетно приплодне животиње чистих раса добијене спровођењем потврђеног узгојног програма које испуњавају сљедеће услове:

1. да имају познате родитеље и родитеље родитеља исте расе, изузев код копитара гдје морају имати познато пет генерација предака,
2. да су обиљежене од почетка према прописима за обиљежавање и
3. да имају родослов који је усаглашен с правилима те матичне књиге.

У додатни дио матичне књиге могу се уписати женске квалитетно приплодне животиње које у цијелости не задовољавају услове из главне књиге, а ако задовољавају сљедеће услове:

1. да се може на основу документације утврдити њихово поријекло
2. да је оцјеном потврђено да задовољавају стандарде расе, према потврђеном узгојном програму и
3. да располажу са минимум података о вриједностима производних особина.

У додатни дио матичне књиге могу се уписати и мушке квалитетно приплодне животиње које задовољавају услове, а од посебног су узгојног значаја.

Додатни дио матичне књиге води се на обрасцима главне књиге у које се уписују расположиви подаци.

Помоћна матична евиденција за поједине врсте животиња састоји се од сљедећих образаца:

а) говедарство:

1. картон употребе у приплоду,
2. регистар телади,

б) овчарство и козарство:

1. картон употребе у приплоду,
2. регистар јагњади и јаради,

в) свињарство:

1. картон употребе у приплоду,
2. регистар прасади,

г) живинарство:

1. регистар производног јата,
2. регистар подмлатка,

д) коњарство:

1. књига припуста,
2. регистар ждријебљења.

Највећи генетски напредак остварује се генетском изградњом приплодњака, те њиховим планским коришћењем на популацији појединих раса и сојева говеда.

Генетски напредак приплодњака остварује се посебним узгојним методама и поступцима који су усклађени са начелима INTERBUL-a и састоји се од сљедећих радњи:

• избор родитеља нових генерација приплодњака,
• спровођење перформанс теста младих приплодњака,
• спровођење прогених тестова позитивно оцјењених приплодњака након завршетка перформанс теста,
• коришћење позитивно тестираних приплодњака на популацији путем вјештачког осјемењавања или природног припуста.

Сталним провођењем претходних поступака прикупљања и евидентирања података долази се до генетског унапређњења гајених животиња а долази и до постизања квалитетнијих производа и у већем обиму.