Послије завршетка производне сезоне, односно вегетационог циклуса биљке, врши се чишћење затвореног простора и припрема за зимску производњу.
Припреме за зимску производњу врше пољопривредни произвођачи који планирају зимски циклус производње. Најчешће повртарске културе које се узгајају у зимском периоду су: млади лук, салата и шпинат. Ове културе су најзаступљеније из разлога што није неопходно додатно загријавање простора, односно могу успијети у просторима гдје се не врши загријавање.
Непосредно послије завршетка сезоне приступа се фази чишћења затвореног простора. Прво се уклањају потпорни материјал, метални и дрвени носачи и ПВЦ везива, и износи се из простора. ПВЦ везива се мијењају сваке године тако да их је потребно одложити на мјеста за отпад. Што се тиче металних или дрвених потпора они се користе више производних сезона, па је прије њиховог складиштења потребно извшити чишћење и дезинфекцију. Металне и дрвене потпоре потребно је складиштити у суве просторије да би вијек њиховог трајања био што дужи.
Следећа фаза је уклањање биљних остатака. Биљни остаци се износе из затвореног простора и одлажу на мјеста која су удаљена од самог мјеста производње. Мјесто одлагања би требало бити што удаљеније од мјеста производње из разлога да би се спријечило размножавање патогена и њихово прелажење у затворени простор. Приликом одлагање биљне масе треба водити рачуна да висина масе буде што мања из разлога да ниске зимске температуре могу бити исте у цијелој запремини масе. Ако вршимо кабасто распоређивање масе само спољашњи дио ће бити под утицајем ниских температура, а унутрашњи не, што ће довести до повољних услова за развој патогена унутар саме масе. Послије изношења биљне масе врши се уклањање малч фолије и система за наводњавање и одлагање на отпад. Сваке године би требало користити нов систем за наводњавање и малч фолију.
Послије ове фазе врши се чупање корова, чишћење и њихово уклањање. Тако да би послије свих наведених фаза у затвореном простору требала остати само земља као медијум за производњу. Исто тако, може се урадити и дезинфекција затвореног простора (конструкције пластеника, фолије и земље). Основна обрада земљишта је прва агротехничка мјера које је ради послије свих наведених радњи. Ова мјера је обавезна невезано да ли се врши зимски циклус производње или не. Пољопривредни произвођачи који не раде зимску производњу поврћа послије основне обраде врше скидање и складиштење фолије, тако да ниске зимске температуре могу повољно утицати на земљиште. Док остали произвођачи послије основне обраде врше додатну обраду и остале агротехничке мјере које су потребне за повртарске културе које планирају да узгајају.
Треба напоменути да приликом зимске производње поврћа у затвореном простору провјетравање пластеника је обавезно. Дужина провјетравања зависи од дневних температура, али је неопходна да се проводи сваки дан уколико су дневне температуре изнад нуле. У периоду када су температуре испод нуле провјетравање се врши пар пута седмично и то у периоду дана када је температура навиша. Провјетравање је јако битна мјера из разлога регулације температуре и влажности ваздуха. У затвореном простору доста брже долази до повећања температуре и влажности ваздуха и ставарања повољних услова за развој патогена и болести чији су ефекти видљиви тек након одређеног временскиг периода.
