Стајњак и поступак са стајњаком

Стајњак је споредни продукт сточних екстремената (излучевине измета и мокраће), чијом се примјеном побољшава састав земљишта када су органске материје у питању. Дејство стајњака највише зависи од његовог хемијског састава, начина складиштења, као и начина његове примјене. Хемијски састав стајњака зависи од екстремената и врсте простирке, најчешће сијена или сламе од које је најефикаснија слама пшенице, јер садржи највише храњљивих материја и добро упија течност. Количина простирке зависи од врсте материјала, врсте и старосне доби грла, начина њихове исхране, дужине боравка у штали, годишњег периода, врсте и дужине лежишта, начина везивања грла и тд. При нормалним условима код шталског начина узгоја, стручњаци из области сточарске производње препоручују за говеда око 4 kg простирке, за коње око 3 kg, за свиње око 2 kg и за овце око 1 kg, с тим да се та количина повећава уколико се животиње држе на отвореном.

Иако постоје велика одступања, приликом планирања гнојења мора се имати у виду  да стајњак садржи скоро 80% воде, око 15% органских материја, док око 5% отпада на минералне материје (макро и микро елементе). Само одговарајућим чувањем, његовањем и употребом, стајњак не губи хранљиве састојке или су ти губици сведени на минимум. У неким земљама стручњаци препоручују додавање суперфосфата стајњаку, чиме се спречава губитак азота и фосфора, а повећава садржај суве материје. Тако нпр. Французи препоручују да се по грлу додаје 500 грама суперфосфата дневно, док се у Норвешкој практикује мијешање стајњака са компостом.

Стајњак у току лежања и сазријевања, подлијеже извјесним промјенама, нарочито у количини и тежини. Међутим, уколико се стајњак правилно чува и његује, ти губици су знатно мањи. Према степену разлагања, разликују се четири карактеристична стања стајњака: свјежи, полузгорели, згорели и потпуно згорели. Свјежи стајњак је стање грубе мјешавине екстремената и простирке, при чему се простирка може издвојити, а разлагање је у почетној фази. Полузгорели стајњак је само дјелимично разложен, када се простирка може разликовати, али је већ добила тамнију боју и такав стајњак се најчешће употребљава за ђубрење. Згорели стајњак изгледа као трошна маса у којој су се дијелови простирке распали и његова тежина износи око 50% свјежег стајњака. Потпуно згорели стајњак има изглед земљане масе, при чему је процес разлагања потпуно извршен и такав стајњак је погодан за прихрањивање окопавина.

Стајњак се у земљишту постепено разлаже, при чему се биљна хранива ослобађају и служе за исхрану дужи период. Трајање дејства стајњака зависи од више фактора (особине земљишта, примјењене количине и сл.). Тако нпр. искуства говоре да дејство стајњака на тешким земљиштима траје најмање 4 године, с тим што се у првој години искористи око 50, у другој 30, а у трећој око 20% хранљивих вриједности. Дужина дјеловања у великој мјери зависи и од количине примјењеног минералног ђубрива.

Према савјету стручњака, стајњак приликом извожења не треба узимати са цијеле површине ђубришта, јер се тиме стајњак излаже додатним губицима, него га треба узимати дио по дио, по цијелој дубини, да би се што мања површина изложила утицају ваздуха. Пожељно да се извезени стајњак одмах по растурању заоре. Међутим,  то често није могуће, па да би се извезени стајњак до момента употребе сачувао од губитака, препоручује се његово слагање у веће гомиле које се прекривају слојем земље од око 20cm.