Подизање вјетрозаштитних појасева у воћарству

Приликом подизања засада воћа потребно је планирати и на одговарајућа мјеста подигнути ефикасне вјетрозаштитне појасеве, нарочито на локалитетима који су подложни дејству јачих и честих вјетрова.

Пројектовање и подизање вјетрозаштитних појасева, односно одређивање њиховог мјеста и правца је знатно лакше уколико се посједује карта која указује на карактер рељефа, правац и брзину вјетрова.

Према пропусности ветра треба разликовати три типа појасева:

  • непропусни – формира се од 3-5 редова растиња различите висине (1. ред жбунасте форме, 2.ред ниже дрвеће, 3. ред високо дрвеће);
  • полупропусни – формирају се од стабала сађених у једном или два реда, на што већем растојању, а ефикасни су када воћњаци нису на удару јаких ветрова;
  • пропусни – формирају се тако што се на одређеним размацима остављају мањи пролази за ваздушне масе кроз које ветар пролази, али са знатно смањеном снагом.

Дрвеће које користимо за формирање вјетрозаштитних појасева треба да испуњава следеће услове:

  • да добро успjева на том локалитету;
  • да расте брже од воћки које ћемо гајити;
  • да нема са воћкама заједничке болести и штеточине;
  • да дрво има велику употребну вредност;
  • да не формира изданке;
  • да му је крошња довољно густа.

Ипак, главни критеријум при избору одговарајућих врста шумског дрвећа за ту намјену је да оно образује високу круну и да су то брзорастуће четинарске и листопадне дрвенасте биљке. За формирање вјетрозаштитних појасева код нас се највише користе: багрем, липа, топола, бреза, смрча, бор, туја и друго дрвеће са израженом пирамидалном круном.

Вјетрозаштитни појасеви се саде управно на кретање ваздушних маса, тако да се ваздушна маса мањим дијелом пробија кроз круне унутар појаса, а већим дијелом прелази преко тог појаса. На тај начин постиже се ефекат да јачи ветар прелази преко воћњака и на знатној удаљености од засада поново наставља кретање у истом смјеру воћњака. Успешност вјетрозаштитних појасева зависи од висине стабала, конструкције појаса и брзине вјетра. Да би заштита од вјетра била што боља заштићена површина треба да буде што већа. Појасеви се подижу на одређеној удаљености од засада, због засјене. Kада је правац вјетра исток-запад растојање износи 15-20 метара, а ако је правац вјетра север-југ, удаљеност од засада је око 10 метара.

Поред тога, вјетрозаштитни појасеви имају кључну компоненту у смањењу  еолске ерозије земљишта, у очувању квалитета земљишта, и влаге у њему. Смањивањем јачине ветра у воћњацима утиче се и на промјену микроклиме, јер је одавно позната чињеница да се смањењем вјетра смањује и испаравање из земљишта, док се релативна влажност ваздуха повећава за скоро 15% и такође смањују количину присутног угљендиоксида у ваздуху.

У овим појасевима је више корисних инсеката (полинатора и предатора) који утичу на повећање опрашивања и смањење броја штетних инсеката.