Калифорнијски трипс (Frankliniella occidentalis) се убраја у полифагне штеточине, те напада и оштећује око 140 биљних врста, како гајених тако и коровских. Главне штете причињава у заштићеном простору, на плодовима поврћа као што је паприка, потом краставац а знатно мање на плодовима парадајза. Поред наведених врста оштећује и купус, плави патлиџан, салату и друге биљне врсте. Приноси могу бити знатно умањени, чак и до 70%. Поред директних штета, квантитативне и квалитативне природе, ова штеточина преноси и врло опасан вирус бронзавости парадајза.
Трипси се на биљкама у почетку веома тешко уочавају. Ларве и одрасли инсекти се хране сишући биљне сокове са наличја листа, усљед чега се на лицу листова појављују неправилно разбацане бјеличастожуте пјеге. Оне су у почетку врло ситне, а затим се повећавају и међусобно спајају, захватајући читаву површину. Такви листови се суше, и остају висећи на биљака. Такође, трипси се у великом броју налазе и у цвјетовима биљака, гдје се хране поленом, утичући негативно на оплодњу и формирање квалитетних плодова. Такви плодови остају ситнији, деформисани и са некротичним пјегама на површини.
Калифорнијски трипс је веома ситан, до 1,5 mm, издужен и има два пара прозирних крила обраслих ресицама, а на предњем дијелу вратног штита има двије издужене чекиње. Боја тијела одраслих инсеката варира од свијетломрке до жуте боје у току љета. Ларве су још доста ситније, без крила и свјетлије. Јаја су прозирна, бисернобијела и врло ситна, величине свега 0,2 mm и не могу се видјети голим оком.
Мјере сузбијања. Од изузетног значаја је, спровођењем превентивних мјера борбе, спријечити долијетање и насељавање биљака овом штеточином. Прије свега потребно је постављање инсектицидних мрежа на отворе заштићеног простора. Такође, мањој бројности штеточине у заштићеном простору, доприноси спровођење фитосанитарних мјера, које прије свега подразумјевају уклањање биљних остатака након завршетка циклуса производње, дезинфекцију земљишта, а од осталих превентивних агротехничких мјера правилна обрада земљишта, и садња искључиво здравог садног материјала. Успјешна заштита и уништавање трипса, зависи од благовременог уочавања њиховог присуства, те је препорука да се након расађивања биљних врста, поставе плаве љепљиве плоче и да се редовно врши преглед биљака. Постављене плоче се прегледају једном седмично, а по потреби и чешће, а када се установи присуство штеточине потребно је почети њихово сузбијање. Утврђивањем присуства калифорнијског трипса, уништавање се спроводи хемијским и биолошким мјерама борбе. Калифорнијски трипс је изузетно опасна штеточина, која брзо развија резистентност на инсектициде, па је потребна посебна пажња при хемијском сузбијању. Правовремена употреба хемијских препарата је битна за успјешну заштиту, неким од инсектицида, на бази: malationa, abamektina, alfa-cipermetrina и остали препарати регистровани за сузбијање трипса. Међутим, због скривеног начина живота, и брзог настајања резистентности хемијско сузбијање не дају увијек добре резултате, те често доводи до пренамножавања ове штеточине. Да би се избјегла ова појава, препоручује се биолошко сузбијање предаторским грињама, и корисним инсектима, који својом исхраном одржавају бројност трипса на толерантном нивоу.
