Имајући у виду да је сјетва озимих стрнина на подручју Републике Српске била доста развучена, фенофазе развоја варирају од два листа (BBCH 12) до почетка бокорења (BBCH 21). Ниже температуре крајем претходне и почетком ове године су увеле биљке у стање мировања.
За разлику од претходних година када се каснија сјетва показала бољом, ове године се може рећи да је управо супротно. Формирање сњежног покривача крајем децембра мјесеца јесте повољно дјеловало као термоизолатор, али је услед ниских температура дошло до залеђивања снијега, преласка у лед, што је опет условило слабије дисање биљака. Температуре земљишта су у слоју до 5 cm биле ниже, што је додатно, код слабије развијених биљака узроковало измрзавање и прорјеђивање. Обзиром да су стрна жита на подручју Републике Српске у различитим фенофазама развоја, тачно вријеме прихране се не може прецизирати. Код примјене ове обавезне мјере његе неопходно је довести у склад вријеме примјене азотних ђубрива са самом вегетацијом и условима спољашње средине. Орјентационо, прва прихрана се обавља од прве декаде фебруара мјесеца до почетка марта. Наравно, при томе треба узети у обзир временске прилике, стање усјева, садржај лакоприступачног азота по дубини земљишта, вријеме сјетве. Прва прихрана се обавља када су стрна жита у фази бокорења, дневне температуре ваздуха око 10 ℃, а земљиште довољно просушено да се може ући механизацијом. Предност имају ђубрива која садрже азот у лакоприступачном облику као што је КАН (27 % N), у количини од 150 do 250 kg/ha, за јечам нешто мање од 100 до 200 kg/ha. Наравно, треба узети у обзир и економске факторе код примјене ђубрива па у том случају увијек долази у обзир оно чиме располажемо. Прихрану је увијек боље обавити неколико дана раније него касније, јер у том случају биљке оскудјевају у неопходним хранивима. Од задње седмице јануара забиљежена је и виша температура земљишта на дубини од 5 cm, а са порастом температура ваздуха на око 10 ℃ за очекивати је и интензивнији пораст биљака.
На појединим локалитетима Републике Српске дошло је до пренамножења глодара у пољу. Регистроване су активне рупе, али и голе оазе у пољу, обзиром да се штеточине хране сјеменом и клијанцима. На испољавање великог дијела њиховог репродуктивног потенцијала у великој мјери утичу временске прилике, али и незаоравање жетвених остатака, плитка обрада земљишта која није ефикасна. Дубока обрада земљишта је мјера која значајно може смањити њихову бројност у пољу. Гдје бројност штеточина прелази праг штетности примјењују се хемијске мјере сузбијања примјеном родентицидних мамаца. Уколико долази до појаве нових рупа у пољу неопходно је поновити дератизацију. Визуелним прегледима у усјевима пшеница нису уочени симптоми биљних болести, док се у усјевима јечма уочава присуство мрежасте пјегавости (lat. Pyrenophora teres). За очекивати је да ће због заразе један дио лисне масе бити уништен, али обзиром да ће у наредном периоду биљке повећавати бујност, у овом моменту се не препоручују хемијске мјере заштите. Оно што је свакако препорука је редован мониторинг усјева и правовремено дјеловање.
