Најинтензивнији развој производње поврћа у заштићеном простору почeo je педесетих година 20. вијека, и тај се тренд задржао и данас. Коришћењем различитих облика заштићеног простора производња повртних култура се обавља када због неповољних климатских услова не успјева на отвореном пољу. Најзаступљенији облик заштићеног простора је пластеник, који је у потпуности прилагођен гајењу повртарских култура, и представља изузетно важан сектор у пољопривреди. Ова врста производње може бити нарочито корисна за мала и средња газдинства која желе да прошире своје капацитете и постигну конкурентност на тржишту. Међутим, као и сваки облик пољопривредне производње, и пластеничка производња поврћа доноси низ изазова.
Пластеници представљају једну од најперспективнијих метода за интензивну производњу поврћа, која омогућава произвођачима организовање високо акумулативне производње током цијеле године. Стварајући микроклиматске, хранљиве и остале услове погодне за раст и развој биљке, могуће је произвести поврће које је врло квалитетно, и оставарити већи принос у односу на производњу на отвореном пољу. Прилике за мала и средња газдинства у пластеничкој производњи поврћа су многобројна. Овакав вид производње омогућава продужени период вегетације и бољу контролу услова, што директно доводи до повећања приноса. Коришћењем пластеника, газдинства могу произвести поврће и током зимског периода, када је понуда на тржишту ограничена, што им даје конкурентску предност. Боља контрола микроклиматских услова омогућава бољи квалитет плодова и мање губитке током производње.
Мала и средња газдинства могу користити пластенике за диверсификацију својих производа, што смањује ризик од овисности о једној врсти поврћа, односно омогућава узгој различитих врста повртних култура у контролисаним условима, повећавајући шансе за стабилнији приход. Захваљујући већим приносима и бољем квалитету, пластеничка производња може омогућити бољу тржишну позицију и конкурентност.
Пластеничка производња поврћа осигурава интензивну производњу, комбиновану производњу поврћа ван сезоне, већу контролу од болести и штеточина уз примјену биолошке контроле, што доводи до сигурније и здравије хране.
Једна од највећих препрека за мале и средње произвођаче је почетна инвестиција у пластенике, инфраструктуру, системе за наводњавање и друге потребне технологије. Трошкови почетне изградње и опремања пластеника могу бити значајни, а мала газдинства често немају довољно капитала за овакву инвестицију. Такође, климатске промјене и екстремни временски услови, као што су високе температуре или мразеви, могу неповољно утицати на производњу. Уколико не постоје организовани дистрибутивни канали и тржишна повезаности, произвођачи се могу суочити са отежаном продајом производа по конкурентним цијенама.
Едукацијом и стручним усавршавањем, усмјеравањем на савремене технологије које смањују трошкове енергије и побољшавају ефикасност, приступом субвенцијама произвођачи могу значајно смањити препрека за успјешан развој пластеничке производње поврћа. Успостављањем јасних стратегија и подршком од стране државних и других институција и организација, мали и средњи произвођачи могу остварити дугорочне користи од пластеничке производње поврћа.
