Рукола је jедногодишња зељаста биљка из фамилије купусњача (Brasiccaeae). Представља изузетно квалитетно и љековито поврће, богато витаминима, минералним материјама, влакнима и антиоксидансима. Када су у питању витамини највише садржи витамина Ц (100-200 mg/100g). Такође, добар је извор витамина групе Б, витамина А, К и фолата. Рукола је богата есенцијалним минералима материјама, нарочито гвожђем, магнезијумом, калцијумом, калијумом, бакром и фосфором. Све врсте руколе имају карактеристичан горак и ароматичан укус. Горчина листова повећава се са старошћу биљке, зато је најбољи укус младих листова, који се препоручују за прехрану. Посљедних година рукола је препозната од стране потрошача, те се све више користи у исхрани, најчешће као салата, у комбинацији са другим поврћем, или као додатак јелима за побољшање ароме и укуса. Понекад се припрема кувана или бланширана и том приликом губи горчину. За исхрану се користе поред листова, и цвјетови и зрело сјеме. Данас се узгаја као култивисана биљка, и као таква доста је крупнија и мање горка у односу на самониклу биљку.
Рукола има скромне захтјева за топлотом и отпорна је на мразеве, те може да се производи током цијеле године. За вријеме цвјетања може да нарасте до 60-80 cm. Листови су елиптични, код дивљих форми су више, а код културних мање усјечени. Листови у основи стабла формирају розету. Цвјетови су ситни и по грађи типични за фамилију купусњача, прљавобијелe боје. Рукола најбоље успјева на лаким, пјесковитим и средње тешким земљиштима, која су богата хранљивим материјама, али свакако могу толерисати широк спектар услова успјевања. Преферира благо кисела земљиштa, са pH вриједношћу између 6 и 7, мада може успјешно да се гаји и на земљиштима алкалне реакције, на влажним и сувим земљиштима и веома добро подноси сушу. Углавном, обрада земљишта је слична као и за друго лиснато поврће. Основна обрада се изводи на дубини од 20 cm, а с обзиром да се производи директно сјетвом сјемена захтјева квалитетну допунску, односно предсјетвену припрему земљишта. Најбоље резултате даје уколико се посије на мјесто које је добро осунчано.
Сјетва руколе може да почне рано у прољеће, најчешће у марту, а може сукцесивно, сваких недјељу дана да се сије до октобра мјесеца, тако да листови могу да се беру и у току зиме. Само у случајевима изузетно јаке зиме биљке треба заштитити. Рукола се сије се на размак редова од 25cm и у реду 3-5cm, при чему је потребно око 1.5-2kg сјемена по хектару. Од мјера његе треба примјенити само редовно заливање и сузбијање корова. Уколико се не ради редовно заливање биљака, долази до пријевременог цвјетања, што за посљедицу има појаву горких листова. Бере се када се добро формира розета листова, при чему могу да се беру листови розете или да се чупају цијеле биљке. За руколу важи правило да што више листови се беру, то се поспјешује њен раст. Прво се беру доњи листови, и препоручују се употреба маказа, јер се чупањем може оштетити стабљика биљке. Гајење руколе је веома лако и брзо пристиже за бербу, за око 40 до 60 дана од сjетве. Просјечан принос руколе се креће око 20-25 t/ha.
