Ове године дошло је до раног опадања лишћа са шљива и крушака. Узрок томе можемо тражити у више фактора. Први узрок томе је јака суша која се десила од друге половине јула и цијели август мјесец. Опадање лишћа је појачала и ситуација зато што смо имали много кише у првом дјелу вегетације а послије се десила нагла промјена у сушни период са екстремнно високим температурама што је појачало дефолијацију. Поред тога дошло је до развоја болести, на шљиви шупљикавост лишћа (Stigmina carpophila), а на крушци копривина гриња (Tetranicus urticae). Као што смо напоменули ове године ова појава се десила раније односно оваква ситуција је била већ на почетку септембра мјесеца.
Појава ретровегетације код воћака, односно поновна појава лисне масе након опадања исте је штетан процес, јер осим што смањује отпорност биљака на ниске температуре, оне у наредну сезону улазе ослабљене, дају нижи принос и осјетљивије су на нападе болести и штеточина.
Ретровегетација се најчешће јавља крајем септембра и почетком октобра мјесеца. Ова појава је условљена топлијим временом и повећавањем влаге у земљишту током ова два мјесеца. Уочљиво је да се температура повећала посљедњих пар деценија због посљедица глобалног затопљења без обзира колико се то оспоравало чињенице говоре другачије. Узећемо примјер да је у просјеку највиша температура Бањалуке за септембар мјесец 21,5 степен целзијуса.
Утврдивши да је у 2021 години максимална просјечна темпњратура била 26,4 степена целзијуса да се закључити да је ипак на снази Глобално загријавање. Као посљедица овога долази до ранијег отварања пупољака у рано прољеће и услијед априлских мразева долази до пропадања истих.
Да се не би десила појава ретровегетације у воћњаку потребно је заштитити биљку на вријеме. Дефолијација се углавном дешава због апсолутног невођења мјера заштите воћака током вегетационог периода. Има случајева да се то деси воћарима који престану штитити воће услијед незаинтересованости за воћњак због неадекватног приноса те године. То се углавном дешава када се престане са мјерама заштите од јуна па до половине јула мјесеца. Вегетативна маса се зарази неким од патогена као што су код јабука и крушака чађава пјегавост и краставост плодова, а шљива, трешња и вишња са шупљикавости лишћа. Услијед некрозе лишће опадне у јулу и августу мјесецу а ново почне избијати у септембру. 
Значајно је овдје напоменути да би са само пар третмана каптаном ријешили овај проблем. Ако се ретровегетација ипак десила морамо благовремено реаговати.
У случају да је нешто мало пупољака током септембра и октобра мјесеца кренуло да се отвара препорука је да се у рано прољеће направи интезивнија резидба како би се воћка што прије опоравила од стреса и успоставила равнотежу између раста и родности.
У случају да је воћка јако олистала и већина лисне масе се налази на врховима стабала ту лисну масу треба обавезно орезати прије зиме. Вишеструки резови на биљци се понашају као отворене ране које су подложне разним инфекцијама. Обзиром да наредни период доноси хладно и влажно вријеме гдје је услов за њихово остваривање далеко увећан потребно је биљку заштитити препаратина на бази бакра. Ова врста препарата има фунгицидно и бактерицидно дејство тако да биљка у потпуности улази заштићена у стање мировања током зимског периода.
