Љетне врућине, које су постале све израженије у посљедњих неколико година због климатских промјена, негативно утичу на људе и домаће животиње. Животиње теже подносе високе температуре него људи, што доводи до смањења производње код фармских животиња. Током високих температура, стока се брзо умара и конзумира мање хране, што не може да покрије њихове енергетске и производне потребе. Поред тога, високе температуре могу да поремете репродукцију тако што утичу на квалитет сперматозоида код мужјака и узрокују морфолошке абнормалности у јајима код женки, што смањује успјешност оплодње.
Топлотни удар (хипертермија) код животиња може настати усљед високих спољашњих температура, велике влажности зрака и неадекватне вентилације, када организам животиње не може да се ослободи вишка топлотне енергије. Kао и код људи, топлотни удар код животиња може изазвати озбиљне проблеме. Симптоми топлотног удара код животиња укључују:
– Убрзано и плитко дисање (дахтање),
– Повишена тјелесна температура,
– Веће потребе за пијаћом водом, често уз смањено излучивање мокраће (олигурија) или потпуни престанак (анурија),
– Несигуран ход (тетурање),
– Пасивност (отежана покретљивост),
– Смањен апетит,
– Малаксалост,
– Грчеви и трзаји мишића, ако се не пружи адекватна помоћ на вријеме.
Различите врсте домаћих животиња различито подносе високе температуре. Kоњи су најмање осјетљиви, јер имају добар систем знојења. Овце релативно добро подносе високе температуре, док су говеда склонија топлотним ударима, иако имају развијен систем терморегулације. Перад је врло осјетљива на високе температуре због недостатка знојних жлијезда, док су свиње најосјетљивије јер немају развијене знојне жлијезде и често се ваљају у блату или барама како би се расхладиле.
Мјере за спречавање топлотног удара код животиња укључују:
– Појачана вентилација у шталама – Осигурајте добар проток зрака кроз отворене прозоре и врата, и користите вентилаторе ако је могуће,
– Прскање животиња водом – Kористите уређаје за распршивање воде у штали како бисте расхладили животиње,
– Осигурање свјеже пијаће воде – Обавезно осигурајте довољну количину свјеже воде током цијелог дана,
– Организовање испаше или транспорта – Планирајте активности у раним јутарњим сатима када су температуре ниже,
– Смањивање броја грла у објекту – Kористите настрешнице ван објекта како би сте смањили број животиња у затвореном простору,
– Шишање оваца у прољеће – Смањује могућност топлотног удара код оваца,
– Додавање витаминско-минералне смјесе у исхрану – Повећава отпорност организма на високе температуре.
Ако дође до топлотног удара, одмах склоните животињу у хлад, ако је изложена директним сунчевим зрацима. На главу и потиљак ставите крпу натопљену хладном водом и прскајте животињу водом како бисте је расхладили. Такође, обавезно се посавјетујте с ветеринаром за даљу помоћ и савјете.
Током љетњих мјесеци, препоручује се храњење животиња тек након заласка сунца, јер ноћне температуре могу помоћи да се стока опорави од високих дневних температура. Испашу говеда треба организовати тако да краве излазе на пашњак ујутро након мужње и остају до поднева, затим се враћају у стају до 17 сати и хране кукурузном силажом. Након тога, поново се пуштају на пашњак до 22 сата, а ноћ проводе у стаји уз прихрану кукурузном силажом. Овај начин исхране може повећати производњу млијека за 10% у односу на традиционални начин испаше.
На пашњацима без природне заштите треба изградити надстрешнице како би се стока могла склонити од јаких врућина. Такође, треба обезбиједити довољно свјеже воде за напајање. Kоличина потребне воде зависи од врсте и категорије животиња, њихове старости, физиолошког стања, начина исхране, продуктивности и спољних услова.
Правилно управљање током суше може помоћи у очувању здравља и производње домаћих животиња. Ако се суочавате са озбиљним проблемима, консултујте се са стручњацима за сточарство или ветеринарима за специфичне савјете и подршку.
