Све чешће можемо примјетити како се у нашим маркетима налази све мања понуда домаћег воћа. Оно што се нађе на пултовима наших маркета је воће које већ на први поглед изгледа лошије од увозног воћа. Без обзира што је у неким случајевима страно воће скупље, купци се лакше одлучују за њега. Kао прво домаће воће се налази у ружнијој амбалажи и на очиглед је незрело за разлику од увозног које је љепше упаковано и из тога разлога примамљивије за око.
недозрели плод крушке
Санта Марија
На примјер, код домаћих шљива се виде дијелови плода који су још зелени, а због лошије продаје и дугог стајања на рафама полако почињу пропадати. Ових дана имамо и примјер сорте крушке Санта Марија која је већ у маркетима и продаје се као плод већ спреман за конзумацију иако је он још потпуно зелен. Воћари, пољопривредни произвођачи, би требали знати да берба ове сорте у њеној технолошкој зрелости је требала нааступити осам дана прије виљамовке или оквирно око 10. августа. Значи зелена роба ће се наћи у понуди ових дана.
Лошија амбалажа и незрелост плодова узрокује далеко мању куповину домаћег воћа у односу на страно.
Разлог овоме треба тражити у нижој цијени откупа и жељама накупаца да од пољопривредних произвођача откупљују само робу која јако дуго може стајати у маркетима. Наравно таква роба одговара и маркетима да немају проблема са калирањем и трулежи која се јавља код воћа које је условно речено већ зрело.
Овдје су на губитку двије стране: крајњи купци и индиректно пољопривредни произвођачи.
Kрајњи купци који купују производ који је зелен и безукусан па ће га други пут почети избјегавати а пољопривредни произвођачи због тога неће моћи продати већу количину производа јер ће због мање куповине бити и мања потражња, а ако га и успију продати то ће бити по знатно нижој цијени јер ће бити условљени од стране накупаца.
