Берба грожђа представља завршну фитотехничку мјеру у технологији гајења винове лозе. Њен основни циљ јесте да се добије адекватан принос и квалитетно грожђе уз све претходно обављене агротехничке и фитотехничке мјере.
Припрема за бербу грожђа обухвата процјену приноса грожђа, утврђивања најповољније зрелости, припрему радне снаге, опреме и механизације за утовар и транспорт винског грожђа из винограда до прерадних мјеста или превоз стоног грожђа до пакирница, складишта и хладњача.
Да би се добио одређени квалитет и тип вина, право вријеме бербе је један од најважнијих услова. Најјачу боју са израженим пепељком на покожици бобице грожђе постиже у својој пуној зрелости, укус грожђа је веома сладак а грожђани сок је при додиру лепљив.
За објективно утврђивање степена зрелости грожђа и одређивања времена бербе за било коју сорту и на било ком мјесту јесте одређивање односа између садржаја шећера и вриједности титрирљивог ацидитета (киселина) у шири. За различите намјене коришћења грожђа винских сорти треба утврдити најповољније вриједности степена зрелости како би се од гајених сорти добио најбољи квалитет прерађевина (вина, сокова итд).
Код стоних сорти, чије грожђе служи за потрошњу у свијежем стању, грожђе се бере непосредно пре потпуне зрелости или најкасније кад достигне потпуну зрелост. Његова зрелост се оцјењује органолептички на основу изгледа и укуса при јелу. Сваки берач има неке специфичне критеријуме при органолептичкој оцјени па је потребно да се они уједначе пре почетка бербе сваке сорте. Гроздови треба да имају одговарајући сортни облик и крупноћу, а бобице да су равномерно распоређене на огроздини, подједнако крупне и обојене и да су укусне при јелу.
Бесјемене сорте се користе за јело у свјежем стању и за сушење. Берба ових сорти почиње када оне достигну потпуну зрелост или непосредно приjе тога. Уколико се ове сорте користе за сушење онда се вриjеме бербе обавља у фази суварка, када је вриjеме топло и суво, грожђе се оставља дуго на чокоту како би се у природним условима обавило просушивање и смежуравање бобица.
Садржај шећера и титрирљивог ацидитета (киселина) врши се 10 до 15 дана приjе бербе на свака 2 до 3 дана. 5 до 6 дана приjе пуне зрелости грожђа мjерења се врше сваког дана. Поступак се састоји у томе што се за сваку сорту са различитих мјеста у винограду узме узорак од 5kg грожђа које се измуља и проциjеди кроз платнену крпу или газу па се у шири одреди садржај шећера и титрирљиви ацидитет. Садржај шећера одређујемо помоћу широмера, најчешће Ексловог или Бабовог, помоћу којег се мjери специфична тежина шире па се из ње израчунава садржај шећера. Садржај шећера у шири може се одредити и помоћу ручног рефрактометра.
Код винских сорти берба грожђа се обавља у технолошкој зрелости. Грожђе од којих се праве сокови бере се приjе потпуне зрелости тј приjе достизања максималног садржаја шећера у грожђаном соку. За производњу стоних вина садржај шећера у шири треба да буде 16-18%, квалитетних 19-21%, а врхунских од 22-24%. За специјална десертна и ликерска вина садржај шећера у шири треба да износи изнад 24% гдjе се у том циљу берба грожђа обавља у стању суварка бобица.
