Колика је важност редовног обиласка њива под озимим усјевима говори чињеница да су ове године на многим локалитетима у Републици Српској регистроване активне рупе од глодара, као и „голе“ оазе у пољу. Велика бројност ових штеточина уочена је на територији Семберије и у демонстрационим огледима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске на истом локалитету. Тренутно се најчешће срећу пољски миш (Apodemus spp.) и волухарица (Microtus spp.).
Ова група штеточина евидентира се током јесени са ницањем озимих усјева, када се њихова активност интензивира. Штете на озимим усјевима манифестују се у виду уништавања младих биљака изгризањем до потпуног уништења. У вријеме клијања и ницања биљака, штеточине се хране сјеменом и клијанцима. Велике штете могу настати од момента сјетве до жетве, што се битно одражава на принос у наредној години.
Разлози за повећање бројности ових штеточина су временски услови (блага зима са температурама изнад просјечних вриједности што погодује преживљавању глодара), несистематско сузбијање, доступност хране након комбајнирања јесењих усјева те редукована обрада земљишта при сјетви озимих усјева.
Праг штетности за пољског миша је од 10 до 50 активних рупа/ha, а за пољску волухарицу од 10 до 500 активних рупа/ha.
Јако је битно нагласити да сузбијање глодара на њивама увијек треба почети при ниској бројности ових штеточина. Примјена агротехничких мјера попут интензивне обраде земљишта, правовремене сјетве и жетве, заоравања жетвених остатака, просторне изолације од потенцијалних жаришта (ливада, пашњака, канала, путева) доприносе смањењу бројности и контроли ових штеточина.
Уколико бројност глодара пређе праг штетности, најефикасније сузбијање се врши примјеном родентицидних мамаца на бази цинк – фосфида. Треба имати у виду да у условима честих падавина или изразито влажног земљишта примјена цинк – фосфида није могућа.
